Vlada Nacionalnog sporazuma (GNA) Libije, koja sedi u Tripoliju, na čelu sa premijerom Fajaz al Sarajem, najavila je primirje kao deo inicijative koju su predložile Ruska Federacija i Turska, prenosi informativni portal Al Wasat iz Libije.
„Kao odgovor na poziv predsednika Turske i Rusije, Tajip Erdogana i Vladimira Putina, šef predsedničkog saveta i vrhovni komandant libijske vojske najavljuju primirje, citirali su mediji GNA.
[adsenseyu1]
Prema TASS-u, ranije je libijska Nacionalna armija (LNA) na čelu sa feldmaršalom Kalifa Haftarom takođe najavila svoj sporazum da se borbe zaustave.
Kao što je njen zvanični portparol general Ahmed al-Mismari najavio, LNA najavljuje primirje. U međuvremenu, on je zahtevao da se i druga strana pridržava primirja, obećavajući u protivnom „težak odgovor“.
Nakon stupanja primirja na snagu, strane su već počele da optužuju jedna drugu za kršenje zakona.
Ruski predsednik Vladimir Putin imao je telefonski razgovor sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Prema internet stranici Kremlja, šefovi država detaljno su razgovarali o situaciji u Libiji i naglasili važnost poštovanja prekida vatre obe strane u sukobu.
LNA je uspela da dobije određen nivo podrške iz Francuske, Rusije, Egipta i Saudijske Arabije. U međuvremenu, države poput Italije i Turske su podržale vladu GNA koju predvodi Saraj i koju podržavaju EU, SAD i UN.
[adsenseyu4]
Analitičari već dugo sumnjaju da je, s obzirom na snažnu podršku u vođenju informacionog rata koju je Rusija dala pokretu Žuti prsluci u Francuskoj, ovo iskorišćeno kao sredstvo za podsticanje Francuske da podrži rusku poziciju u Libiji.
Ruski pristup meke moći u situaciji stabilnosti francuske vlade jedan je od nekoliko faktora koji su pokrenuli Makrona da zauzme stav suprotno stavu koji nominalno priznaje EU.
Shodno tome, predsednici Rusije i Francuske su izrazili spremnost da pomognu u rešavanju krize. Pored Libije, Vladimir Putin i Emanuel Makron razgovarali su o napetoj situaciji oko Irana i zalagali se za održavanje zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana (JCPOA). Takođe su razgovarali o situaciji u Ukrajini i Siriji.
Pozicija Italije u dodiru sa Turskom pomaže da se Turskoj pruži dalji uticaj na EU u pogledu regulacije priliva migranata sa srednjeg istoka i sada zemalja Magreba u EU, u onoj meri u kojoj je Turska u mogućnosti da kontroliše događaje u Libiji.
Makron je bio pod pritiskom zemalja EU da podrži zvaničnu liniju, podržavajući Saraja i GNA. Međutim, ruski pritisak, u kombinaciji sa uspehom Haftarove LNA, stavio je Francusku na stranu politički opreznog i verovatno potencijalnog pobednika.
Webtribune.rs
