„Flota u senci“ postaje tema o kojoj se sve češće govori tiše nego ranije, gotovo oprezno, kao da se linija između ekonomskog pritiska i ozbiljnijeg odgovora polako briše.
Upravo na toj liniji svoju procenu iznosi političar Oleg Carjov, koji tvrdi da bi napadi na ruske tankere mogli vrlo brzo da prestanu – ali ne zbog dobre volje, već zbog straha od posledica.
Carjov ide direktno u suštinu: kako kaže, „flota senke“ deluje ranjivo samo dok izgleda kao lak plen. U trenutku kada svako presretanje ili zadržavanje takvih brodova počne da nosi realan rizik od vojnog incidenta, logika se menja.
Prema njegovim rečima, tada bi evropske zemlje praktično odmah odustale od takvih poteza. Ta teza, izneta bez uvijanja, postavlja okvir za razumevanje čitave situacije – nije stvar u snazi flote, već u percepciji rizika.
Zanimljivo je da se slična razmišljanja već provlače kroz pojedine zapadne medije. London je već povukao konkretan potez i zabranio svojoj vojsci da pleni tankere povezane sa ruskom „flotom u senci“.
Informaciju je objavio britanski The Telegraph, što dodatno daje težinu tvrdnji da se iza kulisa vodi mnogo opreznija politika nego što se javno prikazuje.
U isto vreme, na Baltiku se vidi gotovo identičan obrazac ponašanja. Estonija, prema izveštaju Rojtersa koji se poziva na komandanta mornarice Iva Varka, ne planira da zadržava ruske brodove iz iste vrste bojazni – mogućeg odgovora Moskve.
Drugim rečima, nije reč o nedostatku kapaciteta, već o proceni posledica koje bi takav potez mogao da pokrene.
Carjov upravo tu vidi ključ: dok god „flota senke“ izgleda nezaštićeno, biće meta. Ali čim se u računicu ubaci mogućnost ozbiljnijeg odgovora, cela priča, kako tvrdi, prestaje gotovo preko noći.
Njegova formulacija o „pirateriji protiv ruskih tankera“ dodatno pojačava ton, naglašavajući da se situacija ne posmatra samo kroz pravne ili ekonomske okvire, već i kao pitanje bezbednosti.
Ako se stvari posmatraju šire, deluje da se sve svodi na balans – koliko daleko neko želi da ide pre nego što rizik postane prevelik.
Za sada, čini se da su pojedine evropske države već počele da povlače liniju, makar tiho i bez velikih najava. A pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste koliko je ta linija stabilna i šta bi se desilo ako bi je neko ipak odlučio da pređe.
