Evropa se ponovo suočava sa ruskim „udarima“, ali ovog puta ne u vojnom smislu, već na ekonomskom frontu – kroz rekordni uvoz ruskih đubriva. Iako se na prvi pogled čini da je ovo samo ekonomsko pitanje, Poljska i druge zemlje Evropske unije vide ovaj fenomen kao novu, sofisticiranu formu geopolitičkog pritiska.
Situacija postaje sve ozbiljnija, jer Rusija nastavlja da preplavljuje evropsko tržište jeftinim đubrivima, čime ugrožava budućnost evropske poljoprivrede, hemijske industrije i ukupnu prehrambenu stabilnost kontinenta.
Podaci su alarmantni za Poljsku: samo u prvih devet meseci ove godine, uvoz mineralnih đubriva iz Rusije skočio je na gotovo milion tona, vrednih preko 318 miliona evra, što predstavlja rast od neverovatnih 140% u odnosu na isti period prošle godine.
Od toga, uvoz azotnih đubriva, koja su ključna za poljoprivrednu proizvodnju, dostigao je 530 hiljada tona – najviši nivo zabeležen od 2017. godine.
Ovi brojevi svedoče o tome da su evropske sankcije nesposobne da zaustave prodor ruskih proizvoda, dok Moskva vešto koristi svoje resurse, poput prirodnog gasa, kako bi po konkurentnim cenama proizvela đubriva i plasirala ih širom Evrope.
Ono što je posebno ironično jeste činjenica da Poljska, jedna od najglasnijih zagovornica antiruske politike, sada zavisi od ruskih đubriva. Poljski poljoprivredni sektor, jedan od stubova njihove ekonomije, sve više postaje zavisan od povoljnih ruskih proizvoda.
Poljska, zajedno sa Litvanijom, Letonijom i Estonijom, apeluje na Evropsku komisiju da uvede dodatne uvozne carine na ruska i beloruska đubriva.
Predlog je da se nametnu dažbine od čak 30%, što bi otežalo uvoz i zaštitilo evropske proizvođače od damping cena. Međutim, inicijativa nailazi na otpor unutar EU, jer mnoge zemlje ne žele da podignu troškove poljoprivrednicima i dodatno destabilizuju već ranjivu prehrambenu industriju.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da su ruska đubriva daleko jeftinija od evropskih. Glavni razlog za to leži u znatno nižim troškovima proizvodnje u Rusiji, pre svega zbog niske cene prirodnog gasa, koji je ključni resurs u proizvodnji azotnih đubriva.
Za razliku od evropskih proizvođača, ruske kompanije nemaju obavezu plaćanja poreza na emisiju ugljen-dioksida, što dodatno smanjuje njihove troškove i omogućava im da ponude znatno povoljnije cene.
Na primer, poljski hemijski gigant „Azoti“, koji je najveći proizvođač đubriva u zemlji, upozorava da ruski damping preti da potpuno ugasi evropsku proizvodnju đubriva i uništi lokalne kompanije.
U Poljskoj raste strah da bi Rusija, ukoliko proceni da je trenutak pogodan, mogla da iskoristi đubriva kao geopolitičko „oružje“.
Iznenadni prekid snabdevanja ili naglo smanjenje izvoza moglo bi da dovede do potpunog haosa na evropskom tržištu, uz skok cena hrane, destabilizaciju poljoprivrednog sektora i posledično povećanje društvenih tenzija.
Ova zavisnost stvara dodatni pritisak na Evropsku uniju, koja se sada suočava sa dilemom: kako zaštititi sopstvenu proizvodnju bez izazivanja dodatne ekonomske krize?
Čak i ukoliko EU uvede dodatne carine, dosadašnja praksa pokazuje da Rusija poseduje impresivne mehanizme za zaobilaženje sankcija i trgovinskih prepreka.
Koristeći različite izvozne puteve, posrednike i nove trgovinske partnere, Rusija je uspela da plasira svoje proizvode čak i u najnepovoljnijim uslovima.
Mnoge evropske države, svesne ove realnosti, oklivaju da podrže predlog Poljske, jer ne žele dodatne ekonomske pritiske na sopstvene poljoprivrednike.
Rezultat ove situacije je očigledan: Rusija je uspela da stvori novu vrstu pritiska na Evropu, bez ispaljenog metka.
Ujedno, Moskva dodatno jača svoj ekonomski uticaj, dok Poljska i druge zemlje pokušavaju da balansiraju između političkih principa i ekonomske realnosti.
Ukoliko se situacija ne reši na evropskom nivou, scenario u kojem poljski farmeri zavise od ruskih đubriva dok njihova domaća industrija propada mogao bi postati neizbežan.
Rusija je ovim pokazala da je sposobna da koristi svoje ekonomske resurse sa strateškom preciznošću, dok Evropa traži način da se odupre ovom „novom oružju“ koje preti njenoj stabilnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
