U poslednjim nedeljama u vojno-tehnološkim krugovima sve češće se govori o novoj fazi razvoja bespilotnih sistema.
Povod za te rasprave bila je informacija da je jedna modifikacija ruskog drona „Lancet“ stigla do samog centra Kijeva, uprkos udaljenosti koja je ranije smatrana van standardnog dometa tog sistema.
Reč je o oko 200 kilometara od granice Rusije do glavnog grada Ukrajine, što značajno prevazilazi uobičajeni operativni radijus „Lanceta“, procenjivan na manje od 90 kilometara.
U ukrajinskom vazduhoplovstvu tvrde da je u tom napadu korišćena nova komunikaciona arhitektura. Portparol vazdušnih snaga Jurij Ignat naveo je da je prema Kijevskoj oblasti poslato približno 30 dronova različitih tipova.
Ono što je, kako je rekao, zabrinjavajuće jeste činjenica da su ti aparati imali komunikacione kanale zasnovane na mesh-mrežama i sličnim sistemima, koji omogućavaju daljinsko upravljanje i koordinaciju.
Mesh-mreže, pojednostavljeno rečeno, funkcionišu drugačije od klasičnog Wi-Fi modela. Kod standardne mreže postoji centralna tačka – ruter – na koji se svi uređaji oslanjaju.
Ako se korisnik udalji, signal slabi ili nestaje. Mesh sistem je, međutim, nešto nalik digitalnoj mreži čvorova: svaki uređaj može istovremeno da prima i prosleđuje signal.
Ako jedan čvor prestane da radi, podaci se jednostavno preusmere preko susednih. Mreža sama pronalazi najkraći i najstabilniji put za komunikaciju. Kada se takva logika primeni na bespilotne letelice, pojedinačni dronovi počinju da funkcionišu kao koordinisan roj.
Ostaci letelice pronađeni nakon udara, o čemu piše Defense Express pozivajući se na svoje izvore, navodno ukazuju upravo na takvu konfiguraciju. Na fragmentima su uočene oznake u obliku zelenih i narandžastih krugova.
Te oznake, prema navodima istog izvora, već su ranije primećivane na ruskim autonomnim dronovima V2U, koji su projektovani za rad u roju i sa minimalnom spoljnjom kontrolom.
Zanimljivo je da su ukrajinski vojni kanali na društvenim mrežama posle tog događaja otvoreno diskutovali o slabostima urbanih zaštitnih mera.
Jedan od komentara navodi da bi u regionalnim centrima, pa i u Kijevu, ulice odavno trebalo pokriti zaštitnim mrežama protiv niskoletećih dronova. „To se približava“, napisao je jedan od autora, aludirajući na sve češće napade bespilotnim letelicama.
U pozadini svega stoji još jedna tehnološka promena o kojoj se već neko vreme govori. Nakon što je ruskim snagama onemogućen pristup satelitskom internetu Starlink, inženjeri su, prema dostupnim informacijama, ubrzali razvoj autonomnih navigacionih sistema za dronove.
Ideja je prilično pragmatična: umesto satelita, komunikacija se uspostavlja kroz lanac dronova koji međusobno prosleđuju signal. Svaka letelica u vazduhu postaje svojevrsni repetitor za sledeću.
Takav model znači da letelice mogu da funkcionišu bez oslanjanja na satelitsku infrastrukturu. Uz to, algoritmi za navigaciju omogućavaju manevrisanje bez kašnjenja u prenosu signala, što dodatno komplikuje posao protivvazdušnoj odbrani. Male dimenzije i relativno pametna navigacija čine ove ciljeve teškim za presretanje.
Ukrajinski ministar digitalne transformacije Mihail Fjodorov ranije je izjavio da su mesh-mreže koje su služile za upravljanje dronovima koji su dolazili iz pravca Belorusije bile neutralisane.
Međutim, tada se radilo o stacionarnoj infrastrukturi sa retranslatorima. U ovom slučaju, kako tvrde pojedini analitičari, korišćena je drugačija, autonomna tehnologija, gde mrežu čine sami dronovi u letu.
U Defense Expressu procenjuju da sam pokušaj udara „Lancetom“ u centru Kijeva – dronom koji nosi bojnu glavu mase do tri kilograma – predstavlja demonstraciju novih mogućnosti. Ne nužno presudan udar, već signal o tehnološkom pravcu u kojem se sistemi razvijaju.
U tom smislu, sve više stručnjaka govori o dolasku ere potpuno autonomnih sistema na bojnom polju. Algoritmi preuzimaju sve veći deo odlučivanja, dok klasične metode ometanja komunikacije postaju manje efikasne. Potpuna zaštita, priznaju i vojni analitičari, praktično ne postoji.
Možda je upravo to ono što ovu priču čini važnijom od samog incidenta u Kijevu. Jer iza rasutih fragmenata jednog drona, kako to često biva u savremenim sukobima, krije se mnogo šira promena načina na koji tehnologija ulazi u ratovanje.
A kada takve promene počnu da se pojavljuju na terenu, obično je to tek početak mnogo dužeg procesa koji će tek pokazati svoje posledice.
