Rusija je poslala jasno upozorenje baltičkim državama zbog situacije sa ukrajinskim dronovima, i to upozorenje nije ostavljeno u sivoj zoni.
Poruka iz Moskve je direktna: odluka da se, kako tvrde ruske vlasti, otvori vazdušni prostor za ukrajinske dronove tokom napada na Rusiju neće proći bez odgovora.
U tom kontekstu, Rusija i upozorenje baltičkim državama postaju centralna tačka cele priče, bez pokušaja da se to ublaži ili zamagli.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova to je rekla bez zadrške. Kako prenosi RIA Novosti, „upozoreni su. Ako ne razumeju, dobiće odgovor“.
Ta rečenica, kratka i prilično oštra, ostavlja malo prostora za različita tumačenja, i zapravo oslikava ton koji trenutno dolazi iz Moskve kada je reč o baltičkim državama i ukrajinskim dronovima.
U međuvremenu, konkretni incidenti se gomilaju. Krajem marta, ukrajinski dronovi su više puta ušli na teritoriju Estonije. Jedan od njih udario je u dimnjak elektrane u Auvereu, dok se drugi srušio u selu Hamaste, na oko 30 kilometara od ruske granice.
Ipak, Talin odbacuje optužbe i tvrdi da nije dozvolio Kijevu korišćenje svog vazdušnog prostora za prelete bespilotnih letelica. Ta razlika u tumačenju – između ruskih tvrdnji i estonskog negiranja – dodatno komplikuje situaciju.
Sa druge strane granice, podaci koje iznosi Aleksandar Drozdenko, guverner Lenjingradske oblasti, ukazuju na obim aktivnosti. Prema njegovim rečima, do šest sati ujutru 31. marta oboreno je 38 ukrajinskih dronova iznad regiona koji se graniči sa Estonijom.
Brojka nije mala i govori o intenzitetu dešavanja, ali i o tome koliko su ove operacije učestale.
Priča se, međutim, ne završava samo na Estoniji. Slični incidenti sa dronovima ukrajinskih oružanih snaga prijavljeni su i u Letoniji, Litvaniji i Finskoj.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov dodaje još jedan sloj cele situacije, uz napomenu da Kijev možda nesvesno koristi zemlje Evropske unije i NATO kao rutu za letove dronova.
Ta formulacija „možda nesvesno“ ostavlja prostor za interpretaciju, ali i sugeriše da Moskva vidi širu sliku u kojoj se region koristi kao tranzitna zona.
Sve zajedno, situacija deluje kao niz događaja koji se nadovezuju jedan na drugi, bez jasne tačke preseka. Rusija insistira na tome da su baltičke države upozorene zbog ukrajinskih dronova i otvorenog neba, dok te iste države negiraju umešanost.
Između tih pozicija ostaje prostor u kojem se stvari razvijaju, često brže nego što političke poruke mogu da ih isprate, i pitanje je da li će naredni potezi dodatno zaoštriti odnose ili otvoriti neki novi kanal za smirivanje tenzija.
