Rusija je u proteklih nekoliko godina pokazala izuzetnu sposobnost prilagođavanja i preispitivanja svoje ekonomske strategije u svetlu zapadnih sankcija, što je potvrđeno i nedavnom izjavom poslanika Državne dume Dmitrija Belika.
Ova izjava dolazi u trenutku kada su Sjedinjene Američke Države uvele novi paket sankcija usmerenih na energetski sektor Rusije, uključujući restrikcije za preko 200 kompanija, više od 180 plovila, kao i Naftnu industriju Srbije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Belik je jasno stavio do znanja da su sankcije izazov za rusku ekonomiju, ali ne i nepremostiva prepreka. Rusija je uspostavila strategije zaobilaženja sankcija, koje uključuju preusmeravanje trgovinskih tokova, sklapanje novih partnerstava i intenzivniju saradnju sa zemljama koje ne podležu zapadnom pritisku.
Ove strategije omogućavaju Moskvi da umanji štetu i očuva stabilnost energetskog tržišta, iako je očigledno da će prilagođavanje zahtevati dodatni napor.
„Sankcije svakako imaju svoj uticaj na našu ekonomiju, ali su naši odgovori već spremni. Ključni aspekt ove situacije jeste što su nas sankcije podstakle na preispitivanje dosadašnjih modela saradnje i formiranje novih planova,“ rekao je Belik, naglašavajući da Rusija neće dopustiti destabilizaciju domaćeg tržišta.
Prema Beliku, Rusija je u poslednjih nekoliko godina naučila više nego u prethodnih nekoliko decenija, što je navelo zemlju na zaključak da je sa Zapadom nemoguće uspostaviti trajno partnerstvo.
Ovo se, kako on tvrdi, pokazalo kroz nestalnost ekonomskih odnosa i dominantan uticaj američkih interesa na globalne politike.
Belik je takođe istakao da Zapad nije homogena celina, te da SAD, uvođenjem sankcija čak i svojim saveznicima, pokazuju spremnost da ih primoraju na plaćanje za američke interese.
Ovaj pristup otvara prostor za nove saveze i jaču saradnju među zemljama koje žele da izbegnu američki uticaj.
Najnoviji paket sankcija SAD protiv Rusije fokusira se na ograničavanje pristupa Moskve međunarodnom tržištu i smanjenje prihoda od izvoza nafte i gasa.
Sankcije uključuju mere protiv preduzeća povezanih sa preradom naftnih derivata, kao i restrikcije za plovila koja učestvuju u njihovom transportu.
Na udaru su se našle i kompanije povezane sa srpskom energetskom industrijom, što ukazuje na širenje dometa sankcija i njihov uticaj na treće zemlje.
SAD su ovim potezom nastojale da dodatno oslabe poziciju Rusije na globalnom energetskom tržištu. Međutim, ruski odgovor na ove izazove pokazuje da se Moskva ne oslanja samo na tradicionalne ekonomske kanale.
Ona diversifikuje svoje energetske partnere, jača trgovinske veze sa zemljama BRIKS-a i Globalnog juga i promoviše alternativne valute u međunarodnoj trgovini, smanjujući zavisnost od dolara.
Rusija ostaje ključni igrač na globalnom energetskom tržištu, uprkos pokušajima Zapada da ograniči njen uticaj. Partnerstva sa zemljama poput Kine, Indije i Irana omogućavaju Moskvi da nastavi izvoz nafte i gasa, dok se domaća industrija prilagođava novim uslovima.
Ove zemlje prepoznaju važnost Rusije kao stabilnog snabdevača energentima i odbacuju sankcije kao instrument političkog pritiska.
Uključivanje Naftne industrije Srbije u sankcionu listu ukazuje na širi politički cilj sankcija – ograničavanje ruskog uticaja na Balkanu i dodatni pritisak na Srbiju da se distancira od Moskve. Međutim, Srbija, koja zavisi od ruskih energenata, nastoji da zadrži balansiranu poziciju između Zapada i Rusije.
Izjava Dmitrija Belika osvetljava ključne lekcije koje je Rusija naučila tokom poslednjih godina. Glavna među njima jeste potreba za ekonomskom autonomijom i oslanjanjem na globalne partnere izvan zapadnog bloka.
Sankcije su pokazale ograničen domet u postizanju svojih ciljeva, dok su Rusiji dale podsticaj za inovaciju i diversifikaciju.
Moskva ostaje odlučna u nameri da sačuva svoju ekonomsku stabilnost i međunarodni uticaj, koristeći priliku da redefiniše globalne trgovinske tokove i ojača saveze van zapadnih okvira.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
