Objekti Oružanih snaga Ukrajine na jugu zemlje bili su glavna meta značajnog dela krstarećih raketa i dronova. U Odesi je pogođen aerodrom „Školjni“, odakle ukrajinska vojska lansira dronove koji lete ka Krimu, kao i most u mestu Zatoka, preko kojeg komanda „Jug“ dobija municiju i opremu iz Rumunije
Jučerašnji i noćašnji udar na ukrajinske položaje iako nije bio najmasivniji od početka Specijalne vojne operacije naneo je ogromnu štetu neprijatelju koji već nedeljama najavljuje da se sprema za napad, tačnije za „kontraofanzivu“.
Ukrajinska vojska se, sa jedne strane, nalazi u završnoj fazi priprema za kontranapad. Sa druge strane eksperti tvrde da je kontranapad već počeo tako što je Kijev pokušao da napadne Kremlj, redovno šalje dronove-kamikaze na naftna skladišta Rusije i proba uz pomoć svojih agenata da ubije lidere javnog mnjenja, među kojima je i Zahar Prilepin.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Rusija ne čeka kontranapad složenih ruku, već bombarduje ukrajinske položaje i lokacije gde se koncentrišu vojna tehnika i pešadija. Međutim, jučerašnje lansiranje dronova „geranj“ u sklopu sa raznovrsnim najsavremenijim raketama i artiljerijom svih kalibara se razlikuje od prethodnih gađanja.
Objekti Oružanih snaga Ukrajine na jugu zemlje bili su glavna meta značajnog dela krstarećih raketa i dronova. U Odesi je pogođen aerodrom „Školjni“, odakle ukrajinska vojska lansira dronove koji lete ka Krimu, kao i most u mestu Zatoka, preko kojeg komanda „Jug“ dobija municiju i opremu iz Rumunije.
[adsenseyu1]
Ruska avijacija je, takođe, gađala most u mestu Majaki, Odeska oblast. Ukoliko su oba mosta značajno oštećena ili uništena, to će otežati logistiku ukrajinskoj vojsci. U tom slučaju njene trupe na jugu zemlje neće moći da dobijaju oružje i municiju sa tog pravca.
Još jedna meta ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga u Odeskoj oblasti bila je lokacija u Dačnom, gde su se koncentrisali radarski sistemi i PVO.
Prema preliminarnim podacima, u Pavlogradu je takođe zabeležen veliki broj pogođenih meta. Glavni ciljevi u ovom gradu, koji ima strateški značaj za ukrajinsku vojsku u DNR, jer se tu nalazi centar preko kojeg u okupirani deo republike stižu naoružanje i ljudstvo.
Tu se nalaze skladišta sa municijom i gorivom, kasarne, kao i 46. aeromobilna brigada Oružanih snaga Ukrajine i nekoliko brigada teritorijalne odbrane, koje su zbog velikih gubitaka bile povučene u Pavlograd.
[adsenseyu4]
Uzimajući u obzir da je deo kasarni bio delimično ispod zemlje, količina poginulih ukrajinskih vojnika može da bude i preko 500 ljudi. Tačan broj je skoro nemoguće saznati jer kijevski režim ne planira da otkopava tela svojih vojnika, tako da su te kasarne postale jedna velika masovna grobnica.
Treba istaći da je promenjena taktika Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije. Kampanja uništavanja energetske infrastrukture je, izgleda, završena, jer oduzima puno vremena. Zapadna tehnika svakim danom stiže u Ukrajinu u ogromnim količina, tako da je upravo tehnika postala glavna meta. Rusija je, kao i na početku SVO, počela masovno da uništava ukrajinski sistem PVO i radare. Na primer, krajem aprila u Hersonskoj oblasti tokom jednog dana bila su uništena četiri sistema S-300.
Rusija sve češće koristi lažne ciljeve, koji teraju sisteme PVO da postanu vidljivi, nakon čega na scenu stupaju dronovi „lancet“, „geranj-2“ i avioni.
Uzimajući u obzir veliki broj ispaljenih raketa PVO, koje Ukrajina ne može da popuni jer ih ne proizvodi, za razliku od Rusije, došlo je do toga, da sovjetski sistemi protivazdušne odbrane čuvaju samo najbitnije lokacije u Ukrajini, pre svega prestonicu – Kijev. To ne znači da će Ukrajina u narednih par dana iskoristiti sve rakete PVO, ali se njihov nedostatak već oseća na frontu.
Nedostatak raketa se vidi pre svega tokom prvog talasa ruskog bombardovanja. Ranije, nakon uzletanja nosača krstarećih raketa, ukrajinski sistemi PVO bili su odmah dovedeni u stanje pune pripravnosti. Sada Oružane snage Ukrajine reaguju mnogo sporije, a u nekim slučajevima reaguju tek nakon prvih eksplozija.
Drugi problem za Ukrajinu su bombe FAB, čija masa varira od 500 do 1500 kilograma. Rusija je počela da ugrađuje u stare bombe navigacione sisteme/module za planiranje i korekciju leta, koji omogućavaju odličnu preciznost.
Treći problem za Ukrajinu je ofanziva. Kijevski režim mora da pokrene ofanzivu u skorije vreme jer je zapadnim sponzorima potreban medijski uspeh kako bi nastavili sa finansiranjem kijevskog režima u istoj meri.
To znači da Ukrajina mora da prebacuje svoje PVO sisteme na prvu liniju fronta, kako pešadija i artiljerija ne bi ostali bez pokrića sa neba. Tu se krije najveći problem za Kijev, jer ruska vojska uništava PVO sisteme i radare koji se približavaju frontu. Najefikasniji u tome je upravo „lancet“, koji je za nekoliko meseci uništio par stotina jedinica razne vojne tehnike – od kamiona do S-300.
Zanimljivo je i to da Rusija koristi ogromnu količinu dronova, koji lete u nekoliko navrata i teraju ukrajinske sisteme PVO da ispaljuju skupe i malobrojne rakete kako ne bi bili uništeni. Prvi talas dronova otkriva lokaciju PVO i pokušava da ih uništi ili barem ošteti.
Drugi talas cilja otkrivene sisteme i uništava ih. Nakon što dronovi odrade svoj zadatak, sa bombardovanjem počinju i avioni, koji koriste savremene rakete tipa H-22 ili H-101. Pritom dronovi i avioni napadaju nekoliko sektora odjednom iz neočekivanih pravaca. To ukazuje da je Rusija promenila celokupnu predstavu o upotrebi dronova i našla način kako da ih uskladi u rad zajedno sa avionima.
Značajno je porastao spisak meta. Ranije su Vazdušno-kosmičke snage pogađale uglavnom stacionarne objekte poput trafostanica ili objekata vojno-industrijskog kompleksa. Sada se uništavaju i vozovi, i prebačene rezerve. To sugeriše da se prati priprema ukrajinske kontraofanzive i gomilanje rezervi uz pomoć satelita.
Krajnje uspešno bombardovanje Pavlograda je odličan primer, kako sateliti pomažu VKS Rusije da uništava ukrajinske rezerve. U noći između 7. i 8. maja, NASA sateliti su zabeležili više od 60 velikih požara nakon udara.
Može se konstatovati da su dronovi „geranj-2“ postali noćna mora za ukrajinsku vojsku, koja trenutno nema načina da ih masovno obara. Dok propaganda kijevskog režima tvrdi da njihovi sistemi PVO obaraju 90 odsto dronova i raketa, „geranj-2“ i „lanceti“ skoro svakodnevno uništavaju ciljeve i pomažu VKS Rusije da bombardovanje krstarećim raketama bude još efikasnije. Ono što treba da brine Kijev je činjenica da se ti dronovi usavršavaju.
Stručnjaci su znatno povećali maksimalnu daljinu letenja „geranj-2“ i jačinu bojeve glave. Sada jedan dosta jeftini dron može da izazove eksploziju otprilike istih razmera kao i krstareća raketa „kalibar“ ili H-101.
U poslednje vreme ovo naoružanje se koristi protiv gomilanja vojske, tehnike i kasarni Oružanih snaga Ukrajine, što omogućava češće i veće napade nego ranije.
Rusija svakim napadom sve više kombinuje razne vrste naoružanja, što omogućava još veći uspeh pred ukrajinsku ofanzivu. VKS Rusije imaju ključnu ulogu u SVO.
Ukoliko dronovi i avijacija nastave efikasno da uništavaju ukrajinske rezerve i sisteme PVO, tim lakše će biti ruskoj vojsci da se odbrani i da krene u svoj kontranapad, kako bi oslobodila svoju teritoriju i privela kraju sve ciljeve Specijalne vojne operacije.
Dimitrije Mihajlović (RT)
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
