U trenutku kada se tema proizvodnje bespilotnih letelica sve otvorenije premešta iz Ukrajine ka evropskom prostoru, iz Moskve stiže poruka koja ne ostavlja mnogo prostora za različita tumačenja.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev jasno je poručio da objekti u Evropi povezani sa proizvodnjom dronova za potrebe Kijeva ulaze u kategoriju potencijalnih meta ruskih oružanih snaga.
Ta formulacija, kako je naglašeno, nije metafora niti politička figura – već doslovno upozorenje.
Povod za ovu izjavu bio je potez ruskog Ministarstva odbrane, koje je javno objavilo imena i adrese kompanija uključenih u proizvodnju dronova i njihovih komponenti. Lista nije kratka niti beznačajna.
Naprotiv, obuhvata čitavu mrežu industrijskih kapaciteta raspoređenih širom Evrope i šire. Kako su naveli iz Ministarstva, reč je o kompanijama koje učestvuju u proizvodnji opreme korišćene za napade na rusku teritoriju, a evropskim građanima je upućen jasan savet – da se drže podalje od tih lokacija.
U tom kontekstu, Medvedev je dodatno zaoštrio ton, poručivši da objavljena lista treba da se posmatra upravo kao spisak potencijalnih ciljeva.
Hoće li se to zaista i dogoditi, dodao je, zavisi od daljeg razvoja situacije. Ta formulacija ostavlja otvorena vrata za različite scenarije, ali i unosi dozu nelagodnosti u evropski bezbednosni okvir. Nije teško primetiti da se ovakve poruke uklapaju u širi narativ o širenju sukoba izvan granica Ukrajine.
U međuvremenu, konkretni podaci koje je objavilo rusko Ministarstvo odbrane dodatno osvetljavaju razmere ove industrijske mreže. Komponente za dronove proizvode se u najmanje šest država – Nemačkoj, Turskoj, Izraelu, Španiji, Italiji i Češkoj.
U Madridu se, na primer, izrađuju prijemnici za svemirsku radio-navigaciju, ključni za precizno navođenje. U Italiji postoje četiri proizvodna pogona, među kojima i jedan u Veneciji.
Nemački Hanau je označen kao mesto proizvodnje klipnih motora, dok se u Pragu nalaze kapaciteti povezani sa češkom proizvodnjom. Izraelske lokacije uključuju Haifu i Or Jehudu, dok se u Turskoj proizvodnja odvija u Ankari i Jalovi.
Ali tu se lanac ne završava. Osim motora i navigacionih sistema, više kompanija proizvodi module za povezivanje sa mobilnim mrežama, kao i ugljenična vlakna koja se koriste za konstrukciju letelica.
Ova tehnološka infrastruktura, razuđena i međusobno povezana, pokazuje koliko je proizvodnja savremenih dronova zapravo globalizovan proces.
Posebnu pažnju privlače kompanije koje imaju direktne veze sa ukrajinskim projektima, ali deluju iz evropskih gradova. Među njima su Fire Point i Horizon Tech u Velikoj Britaniji, sa lokacijama u Londonu, Mildenholu i Lesteru.
U Nemačkoj, u Minhenu, prisutne su Da Vinci Avia i Airlogics. Danski Cort deluje iz Stevringa, dok se njegove aktivnosti protežu i na Litvaniju, konkretno Vilnjus.
Terminal Autonomy ima bazu u Rigi, Destinus u holandskom Hengelu, dok su Antonov State Enterprise i Ukrspetssystems prisutni u Poljskoj, u gradovima Mjeljec i Tarnov. Češka kompanija Deviro operiše iz Praga i Kolina.
Ono što dodatno komplikuje sliku jeste spektar proizvoda koji izlaze iz ovih pogona. Lista uključuje modele kao što su FP-1, FP-2, Sticker, Da Vinci, Anubis, Khaki AK-1000, AQ-400 Scythe, Ruta, An-196 Lyuty, RAM-2X i Bulava. Svaki od ovih sistema ima svoju ulogu, a zajedno čine tehnološku osnovu savremenog ratovanja na daljinu.
Sve ovo dolazi nakon odluke više evropskih država krajem marta da povećaju proizvodnju i isporuku dronova Ukrajini.
Taj potez, prema tumačenju iz Moskve, direktno utiče na bezbednosnu procenu i redefiniše granice dozvoljenog delovanja. U takvoj atmosferi, poruke koje stižu iz ruskog vrha nisu samo političke izjave, već deo šire strategije odvraćanja.
Ostaje pitanje kako će evropske prestonice reagovati na ovakva upozorenja. Da li će se proizvodnja nastaviti bez promena ili će doći do preispitivanja uloge industrije u ovom sukobu, za sada nije jasno.
Ono što jeste jasno jeste da se linije razdvajanja sve više brišu, a prostor između fronta i pozadine postaje sve tanji. U takvoj situaciji, svaka nova izjava, svaka objavljena adresa i svaki potez sa obe strane dobija težinu koja prevazilazi uobičajene političke poruke.
