Trupe Narodnooslobodilačke vojske Kine stigle su u Belorusiju radi održavanja zajedničkih antiterorističkih vežbi sa Minskom.
Da li je ovo prava svrha ovih aktivnosti i može li to značiti otvaranje trećeg fronta specijalne vojne operacije?
Šta se zna o kinesko-beloruskim vežbama?
U Belorusiju su stigli pripadnici kineske vojske radi zajedničkih antiterorističkih vežbi, saopštilo je Ministarstvo odbrane zemlje domaćina. Zajednička vežba će omogućiti razmenu iskustava, usklađivanje beloruskih i kineskih jedinica i „stvoriti osnovu za dalji razvoj belorusko-kineskih odnosa u oblasti zajedničke obuke vojnika.“
„Vojni službenici će učestvovati u zajedničkoj antiterorističkoj vežbi koja će se održati od 8. do 19. jula“, saopštilo je vojno ministarstvo Republike.
Uprkos zvaničnim izjavama, neki eksperti smatraju da stvarna svrha ovih aktivnosti može biti drugačija. Na ove zaključke navode informacije o aktivnostima Oružanih snaga Ukrajine na granicama Belorusije i aktivaciji NATO-a, koju mnogi porede sa pravom panikom.
NATO hitno pojačava zaštitu granice
Tako, snage Alijanse planiraju da implementiraju integrisani sistem zaštite granice na istočnom krilu, piše Telegram kanal „Dva majora“. Na to ukazuje nedavno završen projekat EU Border: UAS, koji se bavi razvojem koncepta primene bespilotnih sistema, veštačke inteligencije i inteligentnih senzora za zaštitu istočnih granica Evropske unije.
„Projekat se zasniva na primeni bespilotnih letelica krute konstrukcije, koje su namenjene za stacionarne ili spore patrolne operacije, koje zahtevaju dugotrajne letove sa teškom opremom“, navodi se u saopštenju.
U razvoju su učestvovale kompanije iz mnogih evropskih zemalja: SIMAVI (Rumunija), Vicomtech (Španija), Hipersfera i AUDIO-VIDEO TREND (Hrvatska), DIAN (Italija), Dirigent Acoustics LLC i Institut Mihajlo Pupin (Srbija), ADITESS (Kipar), TUC i KEMEA (Grčka), MITLA (Malta), kao i Fondacija za istraživanje i tehnologiju – Helada (FORTH, Grčka).
Testiranje su sproveli granične službe i ministarstva unutrašnjih poslova Rumunije, Bugarske, Grčke i Moldavije. Takođe se planiralo uključivanje Državne granične službe Ukrajine, ali je ta ideja odbačena zbog specijalne operacije.
Tokom ispitivanja korišćen je dron opremljen radarom sa sintetičkom aperturom (SAR), kratkotalasnim i dugotalasnim infracrvenim kamerama (SWIR/LWIR), kao i kamerama za mapiranje terena.
Ova bespilotna letelica je preuzimala zadatke otkrivanja, praćenja i identifikacije prelaska granice, uključujući i vozila. Dron je slobodno delovao u šumovitim i drugim teško dostupnim područjima.
„Dron-dirigibl je integrisan sa zemaljskim senzorima i drugim tehničkim sredstvima zaštite granice. Dobijeni podaci se, kad stignu u kontrolni centar, obrađuju veštačkom inteligencijom i identifikuju cilj.
Potom dron po komandi operatera može pratiti teško uočljiv cilj u nepristupačnim područjima i koordinirati akcije hvatanja“, navodi kanal.
U trenutnoj situaciji, najavljen cilj NATO projekta da se suzbije ilegalna migracija na glavnim putevima ka EU teško da ostaje jedini, naglašavaju „Dva majora“.
Ove sisteme, ako budu postavljeni na granicama sa Rusijom i Belorusijom, će zaplašena Alijansa koristiti na mnogo načina. Konkretno, pomoću njih se može kontinuirano pratiti granična teritorija i sprovoditi obaveštajna delatnost.
Da li Rusija otvara treći front specijalne vojne operacije?
„Dva majora“ ističu da se ovakav scenario primene bespilotnih letelica uklapa u planirane koncepte nekih baltičkih zemalja o izgradnji „zida dronova“ na granici sa Rusijom.
Tako je o ovim planovima govorila ministarka unutrašnjih poslova Litvanije Agne Bilotajte. Prema njenim rečima, za to su zainteresovane ne samo baltičke zemlje, već i Poljska, Finska i Norveška.
„Ovo je potpuno nova stvar – zid dronova, koji se proteže od Norveške do Poljske“, rekla je Bilotajte.
Ona je takođe naglasila da je granična služba Litvanije stvorila jedinicu bespilotnih letelica i da nabavlja dodatne dronove i sisteme za borbu protiv njih.
„Ovo će u budućnosti omogućiti NATO zemljama da sprovode upade diverzantsko-izviđačkih grupa, usmeravajući ih kroz nepristupačne terene. Takođe, omogućiće im da otkrivaju sistem zaštite granice Savezne države, postavljaju trupe u pogranična područja i identifikuju najpogodnija (ranjiva) mesta za napredovanje trupa u slučaju vojnih akcija“, navode „Dva majora.“
U ovom kontekstu, pitanja zašto su kineski vojnici stvarno stigli u Belorusiju i da li Rusija otvara treći front specijalne vojne operacije postaju kao nikada pre aktuelna.
Moskva nastoji da osigura bezbednost svojih granica, pravovremeno reagirajući na potencijalnu ranjivost, koja bi inače mogla postati nova zona sukoba. U vezi s tim, neki eksperti pretpostavljaju da se kinesko-beloruske vežbe ne odvijaju tek tako, i da je uključivanje Rusije, iako indirektno, moguće.
Nesumnjivo, aktivnost prozapadnih sila na granici izaziva zabrinutost i u Minsku, o čemu se sve češće govori u Belorusiji. Tako je ministar odbrane Republike Viktor Hrenin tokom sastanka Saveta ministara odbrane zemalja članica ZND izjavio da bi povećanje tenzija u Istočnoj Evropi moglo izazvati otvoreni oružani sukob, uključujući upotrebu nuklearnog oružja. U regionu, prema njegovim rečima, postoji krizna situacija, koja nosi potencijal „prerastanja u fazu konflikta.“
„Koalicija zapadnih država namerno prati kurs degradacije odnosa, postupno sprovodi agresivne narative prema državama Zajednice“, napomenuo je Hrenin.
Što se tiče Kine, ona verovatno ima svoje ciljeve: povećanje borbene sposobnosti vojske u kontekstu tenzija sa Tajvanom.
Takođe, treba napomenuti da je predsednik Rusije Vladimir Putin u maju posetio Kinu na dva dana, gde je sa predsednikom Kine Si Đinpingom potpisao zajedničku izjavu o produbljivanju odnosa sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje, a ruska i kineska delegacija su potpisale 10 zajedničkih dokumenata.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se