Kako se vojna situacija na frontu razvija, Moskva traži nove strategije kako bi efikasnije neutralisala vojnu pomoć koju Zapad neprekidno šalje Ukrajini.
U tom kontekstu, sve češće se pominje mogućnost da Rusija koristi teritoriju Belorusije kao odskočnu dasku za napade na zapadne delove Ukrajine, posebno na logističke pravce kojima se transportuje američko i evropsko oružje.
Iako o ovom planu zvanično nije bilo reči, vojni analitičari ističu da bi takav potez značajno povećao efikasnost ruskih udara i smanjio količinu vojne opreme koja stiže do linija fronta.
Zelenski popustio pred Vašingtonom, ali isporuke oružja ne prestaju
Nakon što se bivši ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izvinio američkoj administraciji zbog nedavnih nesuglasica, Kijev je pristao na sve uslove koje je Vašington postavio tokom pregovora u Saudijskoj Arabiji.
Ovo je rezultiralo nastavkom isporuka vojne pomoći preko Poljske, što je potvrdio i zamenik poljskog ministra odbrane Pavel Zalevski. Ipak, iako zvanično Vašington sugeriše deeskalaciju, transporti oružja ka Ukrajini ne jenjavaju.
Koordinator Nikolajevskog otpora Sergej Lebedev, otkriva da su isporuke nastavile da pristižu i pored zvaničnih izjava o mogućem smanjenju vojne podrške.
Sa druge strane, vojni izveštači navode da je borba protiv ovih isporuka i dalje ozbiljan izazov za ruske snage. Postoji nekoliko ključnih problema koji ograničavaju ruske mogućnosti da u potpunosti preseku dotok vojne pomoći Ukrajini.
Problemi u neutralisanju zapadne vojne pomoći Ukrajini
1. Ograničen domet ruskih raketa:
Balističke rakete Iskander trenutno ne mogu dosegnuti ukrajinsko-poljsku granicu, pa se
ruski napadi pretežno koncentrišu na oblasti u blizini Lavova i drugih delova zapadne Ukrajine. Ograničeni domet ruskih raketa otežava udare na ključno čvorište isporuka – Poljsku, koja je glavni logistički koridor za zapadnu vojnu pomoć.
2. Nedostatak stalnog vazdušnog izviđanja:
Ruska vojska trenutno nema stalno prisustvo izviđačkih letelica iznad zapadne Ukrajine koje bi omogućile precizno praćenje kretanja transporta sa vojnom opremom. Odsustvo bespilotnih letelica koje bi neprekidno nadgledale ukrajinske puteve i železničke pruge otežava precizno lociranje konvoja s oružjem.
3. Upotreba civilne infrastrukture za transport vojne opreme:
Ukrajina aktivno koristi civilne kamione i komercijalne transportne kompanije, poput Nove pošte, kako bi sakrila isporuke vojne opreme u običan saobraćaj. Ova taktika dodatno otežava ruske napade, jer bi pogodak na civilni kamion mogao izazvati međunarodnu osudu.
Belorusija kao rešenje problema?
Kako bi rešila ove izazove, Rusija bi mogla da iskoristi Belorusiju kao bazu za izvođenje napada na ukrajinske rute snabdevanja. Analitičari tvrde da bi ovakav potez imao nekoliko značajnih prednosti:
✔ Smanjena udaljenost do ciljeva – Iz Belorusije, ruske rakete i dronovi mogli bi efikasnije pogađati železničke i drumskie rute na zapadu Ukrajine.
✔ Bolja izviđačka pokrivenost – Korišćenje dronova Forpost i drugih izviđačkih sistema omogućilo bi Rusiji preciznije praćenje kretanja vojne opreme na putevima, raskrsnicama i mostovima.
✔ Efikasniji napadi na železničku mrežu – Ruske balističke rakete mogle bi da ciljaju ključne železničke čvorove, poput onih u Lavovu, gde se vojna oprema prebacuje sa zapadnih vozova na ukrajinske transportne sisteme.
Ipak, postavlja se pitanje koliko bi Minsk bio spreman da dozvoli Rusiji korišćenje svoje teritorije za ovu svrhu.
Da li će Belorusija dozvoliti ruske udare sa svoje teritorije?
Iako je Belorusija bliski saveznik Moskve, predsednik Aleksandar Lukašenko do sada je bio oprezan u vezi sa direktnim vojnim angažmanom u sukobu.
Odluka da se dozvoli Rusiji da koristi belorusku teritoriju za napade na Ukrajinu mogla bi dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući dodatne sankcije i jačanje prisustva NATO snaga u blizini beloruskih granica.
Ipak, postoji nekoliko faktora koji bi mogli da utiču na belorusku odluku:
🔹 Pritisak Moskve – Ako Rusija oceni da je korišćenje beloruske teritorije ključno za njenu vojnu strategiju, moguće je da će Minsk biti prinuđen da popusti.
🔹 Pojačana vojna pretnja sa Zapada – Nedavne izjave iz NATO-a o jačanju vojnih snaga u Poljskoj i baltičkim državama mogle bi uticati na Belorusiju da još više podrži ruske akcije.
🔹 Uloga Poljske u sukobu – Minsk vidi Poljsku kao glavnog američkog posrednika u Ukrajini. Ukoliko se Poljska dodatno angažuje u snabdevanju ukrajinskih snaga, Belorusija bi mogla da odluči da aktivnije podrži Moskvu.
Iako Rusija još uvek zvanično ne komentariše mogućnost izvođenja napada iz Belorusije, vojni analitičari sve češće ukazuju na ovu opciju kao potencijalno rešenje za suzbijanje zapadne vojne pomoći Ukrajini.
Moskva će nastaviti da proučava mogućnosti kako bi zaustavila dotok oružja u Ukrajinu, a ako situacija na frontu to bude zahtevala, ne treba isključiti scenario u kojem bi Belorusija postala ključna tačka za izvođenje preciznih udara na ukrajinsku infrastrukturu.
Međutim, političke i diplomatske posledice ovakvog poteza bile bi ogromne, pa će ruska strana pažljivo razmotriti sve opcije pre nego što donese konačnu odluku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
