Zapad pokušava da sprovede državni udar u Gruziji organizovanjem obojene revolucije, podsticanjem masovnih protesta i unutrašnjih sukoba u toj bivšoj sovjetskoj republici, ali eksperti su uvereni da će protesti gruzijske opozicije protiv navodno nameštenih parlamentarnih izbora na kraju propasti.
Parlamentarni izbori u toj zemlji održani su 26. oktobra, a pobedila je vladajuća partija „Gruzijski san“ koja je dobila oko 54 odsto glasova, dok je proevropska opoziciona alijansa dobila oko 37 odsto glasova i započela proteste, tražeći njihovo poništavanje, tvrdeći da su „nelegitimni i lažirani“ i optužujući Rusiju za mešanje.
Moskva je takve optužbe kategorički odbacila, podsećajući da se time bavi Zapad, a da Rusija nema diplomatske odnose sa Gruzijom još od 2008.
Izbori u Gruziji, državi od svega 3,6 miliona stanovnika, smatraju se verovatno najznačajnijim u poslednjih dvadesetak godina, između ostalog i zbog spoljnopolitičke orjentacije te zemlje.
Ta bivša sovjetska republika je nakon tzv. Revolucije ruža iz 2003. napravila zaokret ka Zapadu, a tadašnji predsednik Mihail Sakašvili je kao ciljeve zacrtao članstvo Gruzije u EU i NATO-u.
Međutim, nakon dve decenije, jednog neuspešnog rata protiv Rusije iz 2008. i promene vlasti četiri godine kasnije, Tbilisi je i dalje daleko od punopravnog članstva u tim organizacijama, a vladajuća partija „Gruzijski san“ godinama unazad vodi odmerenu politiku i pokušava da balansira između Istoka i Zapada.
„Dešava se pokušaj da se zemlja održi na prethodnom političkom kursu, koji je započeo prvom revolucijom, usled koje je Mihail Sakašvili postao predsednik. To je orijentacija prema Zapadu, to je orijentacija prema Evropskoj uniji, a obuhvata i diskusiju o mogućem članstvu Gruzije u NATO-u.
Jasno je da je to bio jedan od glavnih ciljeva, jer Gruzija izlazi na obale Crnog mora i ima luke na Crnom moru, a u susedstvu je još jedan član NATO saveza – Turska.
Geostrategija je očigledna. Pri tom, reč je i o okruživanju Rusije takozvanim demokratizovanim državama“, kaže ruski ekspert Denis Baturin.
Prema njegovim rečima, taj kurs pokreću one zapadne sile koje se protive uspostavljanju političkog režima u Gruziji koji bi, ako ništa drugo, makar bio orijentisan na nekonfrotaciju sa Rusijom.
„To se već odražava i na nacionalne interese, jer režim je nacionalno orijentisan u smislu zaštite interesa Gruzije, a odbrana interesa Gruzije automatski vodi ka mirnom suživotu i dobrim susedskim odnosima sa Rusijom. Sve to nije u interesu Zapada“, objašnjava ekspert.
Ruski analitičari objašnjavaju da je „Gruzijski san“ osvojio simpatije birača zahvaljujući svojoj politici ekonomskog oporavka koja je usmerena na nezavisnost od spoljnih izvora finansiranja i izgradnju prirodnih veza sa Rusijom sa kojom ima zajedničku istoriju, kulturu i druge bliske veze.
Gruzija između Istoka i Zapada
Prozapadna predsednica Gruzije Salome Zurabišvili, koja je stala iza opozicije, nije priznala rezultate izbora, rekavši da su „potpuno falsifikovani” i da su Gruzijci postali žrtve „ruske specijalne operacije”.
Baturin podseća da je ustavna pozicija predsednika Gruzije mahom ceremonijalna, ali da se Zurabišvili kao javna ličnost i medijska figura ponaša kao „glasogovornik opozicije“ i onih koji žele da očuvaju zapadno orijentisani kurs i kurs ka članstvu u NATO.
Međutim, EU je suspendovala proces pristupanja Gruzije Evropskoj uniji na neodređeno vreme u junu, nakon što je parlament usvojio zakon o „stranim agentima“ koji obavezuje nevladine organizacije koje dobijaju više od 20 odsto sredstava iz inostranstva da se registruju kao da „ostvaruju interese strane sile“. Osim toga, Tbilisi je usvojio i zakon o zabrani LGBT propagande i promene pola, a sve to je EU doživela kao skretanje Gruzije sa evropskog puta.
Donošenje takvih zakona doživljeni su kao signal gruzijskih vlasti da ne žele u potpunosti da se povinuju Zapadu i naišli su na izrazito negativne reakcije u Vašingtonu i Briselu.
„Gruzijski san“, međutim, ne odustaje od evroatlantskih integracija – makar zvanično, ali želi i da razvija odnose sa Moskvom sa kojom ima jake trgovinske veze, s obzirom da je Rusija drugi najveći trgovinski partner Gruzije.
Kritičari optužuju „Gruzijski san“ da sve više naginje ka Moskvi, a posebno im smeta činjenica što ta zemlja, nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, odbija da uvede sankcije Rusiji, zbog čega se nije našla na ruskoj listi neprijateljskih država. Ipak, Tbilisi se pridružio pojedinim antiruskim rezolucijama.
„Treba reći da su predstavnici trenutne vlasti Gruzije izjavili da će i dalje održavati postojeće odnose sa Rusijom. Odnosno, diplomatski prekid odnosa sa Rusijom je rezultat delovanja prethodnog režima. Ali, još jednom ponavljam, ako Gruzija prihvati politiku orijentisanu na nacionalne interese, onda neće biti drugog izbora osim da sarađuje sa Rusijom iz geopolitičkih, ekonomskih i društvenih razloga“, kaže Baturin.
Gruzija se sprema za predsedničke izbore
Predsednički izbori u Gruziji zakazani za decembar, a Baturin očekuje da će se protesti opozicije, orkestrirani sa Zapada, nastaviti i uoči tih izbora.
„Definitivno se mogu očekivati protesti opozicije, jer Zapad ne želi da odustane od Gruzije.
Tokom ovih praktično 20 godina formirana je određena tačka gledišta građana koji su podržavali opoziciju, koji su stasali u tim uslovima, poslovno i karijerno…
U tim uslovima opozicija će uložiti sve napore da predsednik postane kandidat koji je potreban za očuvanje opozicionog stava u međunarodnom političkom prostoru. Međutim, postoje sumnje da će Salome Zurašvili uspeti da sačuva funkciju.
Ima dosta političkih nedostataka, pre svega, to što osim po poreklu, nema čvrste veze sa Gruzijom kao državom“, kaže Baturin, aludirajući na francusko državljanstvo predsednice Gruzije.
Zurabišvili, koja je kao dete gruzijskih imigranata rođena u Parizu i dugo radila u francuskoj diplomatiji, poslednji je šef države u Gruziji izabran putem direktnih izbora na šest godina. Ranije nije isključila mogućnost da će se kandidovati za drugi mandat.
Predsednički izbori u Gruziji biće održani u zgradi parlamenta, 14. decembra, a drugi krug izbora, ako bude potrebno, održaće se istog dana, budući da će predsednika Gruzije umesto građana, prvi put birati Izborni kolegijum.
Prema Ustavu, kolegijum se sastoji od 300 ljudi, uključujući 150 poslanika gruzijskog parlamenta, 20 članova Vrhovnog saveta Abhazije, 21 člana Vrhovnog saveta Autonomne Republike Adžare i 109 predstavnika lokalne samoprave.
Nije poznato da li će opozicija glasati, s obzirom na to da opozicione stranke ne priznaju legitimitet parlamenta 11. saziva.
Prema rečima predsednika parlamenta Šalve Papuašvilija, važno je da se izbori i inauguracija održe ove godine, tako da mandat predsednika bude pet, a ne šest godina.
Što se tiče starosne granice, prema Ustavu, za predsednika može biti izabran građanin Gruzije koji ima najmanje 40 godina i koji je živeo u zemlji najmanje 15 godina.
Inauguracija novog predsednika održaće se 29. decembra.
(Sputnjik)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
