Prošle zime linija fronta u Ukrajini ostala je gotovo nepromenjena. Rusija je nameravala da zauzme celu teritoriju Donbasa, ali su njene trupe napredovale veoma sporo.
Ukrajina je u kontraofanzivi postigla minimalan uspeh. Obimna i gusta minska polja i utvrđenja znače, da je svaki napad izuzetno skup za ukrajinske oružane snage.
Uprkos devet meseci krvavih borbi, manje od 1.300 kvadratnih kilometara teritorije, promenilo je vlasnika od početka godine. Produženi zastoj na bojnom polju mogao bi da dovede do slabljenja zapadne podrške Ukrajini.
Obe strane su započele godinu sa izuzetno ambicioznim ciljevima- Moskva je nameravala da preuzme kontrolu nad celim regionom Donbasa, a Ukrajina je htela da podeli ruske snage na dva dela napadom na jugu.
Međutim, ni jedna ni druga strana nisu uspele da ostvare ono što su želele. Posle devet meseci iscrpljujućih borbi i velikih gubitaka, linija fronta je ostala praktično nepromenjena.
Manje teritorija je promenilo vlasnika u avgustu nego u bilo kom drugom mesecu od početka sukoba, prema analizi podataka „Njujork Tajmsa” Instituta za proučavanje rata. Iako je Ukrajina ostvarila manje uspehe na jugu, Rusija je u celini uspela da zauzme nešto više teritorije, uglavnom na severoistoku.
[adsenseyu1]
Uporna borba odvijala se duž cele linije fronta za svaki kilometar teritorije. Kijev nije uspeo da ponovi brzi prodor koji je uspeo da ostvari prošlog septembra u oblasti Harkov.
Ove godine su se Rusija i Ukrajina suočile sa istim izazovima. Obe strane se bore na istoku za pozicije koje su ojačavane mesecima, a u nekim slučajevima i godinama. Iskusni vojnici i komandanti koji su poginuli na početku sukoba, zamenjeni su novim regrutima kojima često nedostaje obuka.
Tokom kontraofanzive, ukrajinske snage sa velikim poteškoćama kreću napred na otvorenim područjima juga zemlje. Oni se suočavaju sa ogromnim minskim poljima i miljama utvrđenih položaja – rovovima, protivtenkovskim jarcima i betonskim barijerama – koje je Rusija podigla prošle zime da uspori napredovanje kijevskih vozila i natera Ukrajince na položaje, na kojima bi ih bilo lakše napasti.
Ako sumiramo dostignuća obe strane, Rusija sada kontroliše oko 500 kvadratnih kilometara teritorije više nego na početku godine.
Umesto da nastoje da brzo napreduju, čini se da ruske snage sada radije drže teritoriju koju su već zauzele, kaže Marina Miron, stručnjak za vojne studije na Kraljevskom koledžu u Londonu. „Moskva ništa ne gubi, ali se ni ne kreće napred“, objasnila je ona.
Broj ruskih vojnika na bojnom polju je skoro tri puta veći od broja ukrajinskih vojnika. S obzirom na broj stanovnika, Moskva može sebi priuštiti da se brani dugo vremena – to je u njenom interesu.
„Cela strategija Rusa u Ukrajini sada je da dozvole Ukrajincima da jurišaju na odbrambene položaje, ubiju što više Ukrajinaca i unište što je moguće više zapadne opreme“, dodao je Miron.
Danas Rusija kontroliše oko 18% nekadašnjih teritorija Ukrajine – površine veće od teritorije Švajcarske. Reč je o Krimu i delu teritorija na istoku koje Moskva kontroliše od 2014. godine.
Usporavanje kontraofanzive nosi ogromne rizike za Kijev. Ako ne uspe da pokaže sposobnost da zauzme velike delove teritorije, zapadna podrška bi mogla da oslabi zbog nedostatka političke volje ili nevoljnosti da prebaci još više opreme u Kijev, posebno zato što će biti potrebno nekoliko godina da se sačeka na nove zalihe oružja.
„Rusija pokušava da sačeka trenutak, kada Zapad bude okrenuo leđa Ukrajini“, objašnjava Miron.
Ukrajinske trupe nastavljaju da jurišaju na ruske odbrambene položaje na jugu. U avgustu su uspeli da preuzmu kontrolu nad selom Rabotino, a poslednjih dana uspeli su da prebace svoja oklopna vozila pored glavne protivtenkovske odbrane kod Verbova, koja se nalazi oko 13 kilometara zapadno. (Prema ruskom Ministarstvu odbrane, nema promena u taktičkom položaju ruskih trupa u navedenoj oblasti)
Ipak, Ukrajinci imaju sve manje vremena da naprave smisleni prodor u svojoj kontraofanzivi. Obilne padavine počeće u oktobru, a jesenje otapanje moglo bi da predstavlja ozbiljnu prepreku teškoj vojnoj opremi, poput nedavno pristiglih američkih tenkova Abrams i britanskih Čelendžera. „Kada krene blato, Čelendžer težak 75 tona će se jednostavno utopiti u njemu“, objasnila je Miron.
Najvažnije naše objave potražite na našem kanalu na Telegramu
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
