Jevgenij Vladimirovič Brik bio je Ilegalni operativac KGB-a, poreklom iz Kijeva u Ukrajini koga je sedište ruske tajne službe u Moskvi 1951. poslalo u Kanadu.
Zbog činjenice da su kontrole na granici Kanade i SAD bile vrlo slabe, plan KGB je bio da Kanada posluži kao međustanica sa koje će se njeni ilegalni operativci (koji su delovali pod lažnim identitetom) infiltrirati na teritoriju “glavnog protivnika” – Sjedinjenih Američkih Država.
Posle dve godine obuke Brik je poslat u Kanadu, pri čemu je koristio dva lažna identiteta, što je u to vreme bila uobičajena metodologija KGB. Sa prvim je ušao u zemlju, da bi ga zatim odmah zamenio drugim, pod kojim je dugo delovao.
Posle izvesnog vremena, skrasio se u Verdenu, predgrađu Montreala u kome su stanarine bile niske, i to pod maskom profesionalnog fotografa.
Ispostavilo se, međutim, da Brik nije bio najpametniji izbor za KGB. Imao je ozbiljnih problema sa alkoholizmom, koji se, verovatno, još više pogoršao zbog njegovog tajanstvenog načina života.
Suprugu je ostavio u Rusiji, baš kao što je bilo uobičajeno, a u Kanadi je ušao u ljubavnu vezu sa suprugom kanadskog vojnika kojoj je posle izvesnog vremena priznao ko je zapravo i kakva mu je uloga. Ona ga je ubedila da ode u policiju.
Predali su ga Kraljevskoj kanadskoj žandarmeriji (RCMP), koja je odlučila da od njega napravi dvostrukog agenta i dodelila mu špijunsko ime GIDEON.
Dve godine je živeo kao “dvostruki” špijun.
Svaki njegov pokret budno je pratio RCMP, odlučan da što više sazna o delovanju KGB u Kanadi. Na taj način otkrili su nekoliko izvora iz KGB, ali je to bio teško ostvaren cilj: “dvostruki agent” Brik je zadavao glavobolju svojim kanadskim šefovima, na isti način kao i “ilegalac” Brik Sovjetima.
Onda je Brik, odnosno Gideon, jednog dana pozvan da dođe u Moskvu, navodno radi unapred dogovorenog informativnog sastanka posle tajnog zadatka i da bi proveo neko vreme sa suprugom.
Uprkos strahovanju da je možda osumnjičen, precenio je sopstvene sposobnosti i rešio je da otputuje, uveren da će prilikom ispitivanja nadmudriti KGB-ovce.
Njegovi šefovi iz RCMP nisu bili toliko sigurni u to, ali šansa da steknu širi uvid u operacije KGB iz same Rusije ih je pokolebala, pa su ga pustili da ode.
[adsenseyu1]
Budući da Kanađani nisu bili pripremljeni da drže Brika na oku dok je u Moskvi, obratili su se pomoć britanskoj Tajnoj obaveštajnoj službi SIS, poznatijoj kao MI6, koja je od samog početka bila obaveštavana o Briku.
Barem teorijski, SIS je imao kapaciteta da vodi agenta u ruskoj prestonici i spremno su prihvatili poziv.
Mogućnost da dođu do izvora iz unutrašnjosti KGB-a, makar i na samo nekoliko meseci, delovala je veoma privlačno. Nisu imali pojma o unutrašnjoj mehanizmu sovjetskog bezbednosnog aparata.
Zbog toga je britanski agent Lesli Mičel upućen u Otavu da Brika provede ga kroz različite operativne procedure.
KGB nije verovao da i žene mogu da budu špijuni
Mičel je imao težak posao. Brik je ponekad reagovao suviše emotivno, iracionalno i arogantno – ponašanje koje je često svojstveno agentima, dvostrukim agentima pogotovo. Mičel je, međutim, bio stari lisac i odoleo je svim teškoćama.
Usadio je Briku da je neophodno da upamti mesto sastanka s Dafne Park, agentom SIS u Moskvi koji će ga voditi i lozinku od dve reči. Takođe ga je obavestio o nekoliko “mrtvih poštanskih sandučića” u svrhu komunikacije.
Za slučaj da bude primoran da beži, imao je informaciju o skrovištu, sa radio-stanicom za komunikaciju putem radio-talasa, lažnim pasošima, dozvolama za putovanje po zemlji, novcem, kartama granične oblasti između Rusije i Norveške i pištoljem sa prigušivačem.
Zadatak Britanke Dafne Park u Moskvi bio je da uspostavi vezu s Brikom i uveri se da KGB ne nadzire Brika. Ukoliko posumnja, prekinuće operaciju, u suprotnom će redovno održavati kontakt.
Odluka o tome bila joj je prepuštena. Nagrada je bila atraktivna, ali trebalo je izbegnuti sramotu koja bi usledila ukoliko bi akreditovani britanski diplomata bio uhvaćen u tajnom kontaktu sa sovjetskim zvaničnikom.
Sastanak sa Brikom, prvi operativni sastanak Dafne Park, nije se odvijao po planu, ali ne zbog njene nepripremljenosti. Ona je bila uverena da će joj on obeležiti karijeru.
Njen prvi zadatak je bio da se pobrine da neće biti pod nadzorom KGB u trenutku kada su budu sastali. Taj proces obično traje dva do četiri sata, a tokom njega se analizira eventualno prisustvo neprijateljskog nadzora.
Plan Dafne Park bio je da iskoristi slabosti koje je otkrila u nadzornim procedurama KGB.
Ona je, naime, uočila da KGB-ovci, koji se uopšte nisu ni trudili da prikriju svoje prisustvo, svaki put, nakon što bi ona izašla iz kancelarije s nekim muškim kolegom, prate muškarca kada bi im se putevi razdvojili.
To je sebi jedino mogla da objasni time da špijuni (svi su bili muškarci) polaze od pretpostavke da su muškarci važniji te da njih moraju da prate, dok o njoj misle da je neki od nižih činovnika.
Bilo je nesmotreno što su KGB-ovci pošli od pretpostavke da britanski SIS ima isti stav prema zaposlenim ženama kao i Sojveti. Zato je Parkova odlučila da njihov šovinizam upotrebi u sopstvenu korist, a planirani sastanak s Brikom joj je to omogućio.
Sudbonosni sastanak
Na dan sastanka napustila je kancelariju mnogo pre zakazanog vremena, u pratnji jednog od svojih kolega, da bi se u dogovoreno vreme razdvojili.
Baš kao što je pretpostavila, tim za praćenje otišao je za muškarcem. Kada je bila potpuno sigurna da je niko ne prati, krenula je na sastanak s Brikom. Dok se spuštala niz ulicu, srce joj je lupalo kao ludo.
Zatim je ugledala muškarca koji je ličio na Brika. Sačekala da se uveri da ga je pravilno identifikovala. Nikada se još nisu sreli i imala je samo njegovu fotografiju. Bio je to zaista Brik, ali postojao je problem, tačnije dva.
Prvo, bio je u ženskom društvu, iako je bilo dogovoreno da dođe sam. Drugo, lozinka nije bila tačna!
Parkova je imala samo nekoliko sekundi da odluči da će odustati ili obaviti sastanak. Odlučila je da odustane, ocenjujući da protokoli postoje s razlogom i da ih treba poštovati. Parkova se vratila u kancelariju i poslala šifrovanu poruku u sedište SIS u zgradi Brodvej, u Londonu.
U Londonu, SIS je zaključio da je Brik razotkriven, da ga KGB prati i da je Parkova veoma dobro uočila pokušaj prevare i postupila baš kako treba.
Međutim, kasnije je otkriveno da nije sve bilo onako kako je izgledalo. Jevgenij Brik je bio žrtva prevare.
[adsenseyu4]
Vozač obaveštajne službe kanadskog RCMP, kaplar Džejms Morison, koji je jednom prilikom vozio Brika iz Službe bezbednosti do njegove kuće, pozvao je zvanično sedište KGB u Otavi i dao im Brikovo ime u zamenu za 5.000 dolara.
Iako su u prvi mah bili sumnjičavi i mislili da je u pitanju provokacija, KGB je odlučio da ispita slučaj i ubrzo su zaključili da su Kanađani pridobili Brika.
Znajući da njihov špijun treba da se vrati u Moskvu, KGB je odlučio da sačekaju tak trenutak i da ga ispitaju na domaćem terenu. Ne znajući šta ga čeka, Brik je krenuo kući preko Pariza i Helsinkija, a sve vreme su ga pratili KGB-ovi špijuni.
Uhapšen je čim je stigao u Moskvu. Prema arhivskim dokumentima, “pod pritiskom je sve priznao”. Otkrio je detalje o ugovorenom sastanku sa kontrolorom SIS u Moskvi.
Dozvolili su mu da živi u svom stanu sa suprugom da bi sačuvao iluziju da nije pod kontrolom KGB.
Stan je bio prisluškivan, pa tako postoji snimak na kome ubeđuje suprugu da zajedno s njim napusti zemlju, ali je ona to odbila (kako se ispostavilo, bila je to mudra odluka). KGB je naredio Briku da pošalje poruku SIS da prihvata sastanak u zakazanom vremenu.
Šta se zaista dogodilo?!
Nakon toga postaje teško utvrditi što se točno dogodilo, ali sigurna je samo jedna stvar – Brik se nije sastao s Parkovom, što znači da je Parkova očito nekog drugog zamenila i mislila da je reč o Briku.
Prema pretpostavkama stručnjaka za špijunažu, KGB-ovci su poslali nekog svog da glumi Brika, te su na taj način identifikovali Parkovu kao agenta SIS-a u Moskvi.
Parkova nije imala dovoljno iskustva na terenu i mogli su da je prevare.
S druge strane, stručnjaci navode kako KGB-ovci dokumenti ne moraju biti potpuno tačni i da je moguće da je muškarac kojeg je Parkova srela zaista bio Brik, ali ju je on, time što je bio u društvu žene i izgovarajući pogrešnu lozinku upozorio da nije pametno sastati se s njim.
Brik je nakon toga petnaest godina proveo u specijalnom logoru Perm-35, što nije bilo nimalo lako, ali je bilo ipak puno bolje od uobičajene smrtne kazne za izdaju.
Sredinom 1980-tih godina, Jevgeniji Brik je pušten iz logora, taman u trenutku da vidi kako se svet komunizma raspada oko njega, piše Daily Beast.
Otišao je u Rigu gde je nazvao zvaničnika u britanskom konzulatu i rekao mu lozinku koju je čuvao sve te godine. Šef ispostave SIS-a u konzulatu stupio je u vezu s Londonom, ne znajući je li u pitanju šala ili istina.
U službi više nije bilo nikoga iz vremena kada je Brik bio aktivan pod imenom Gideon, ali bilo je dosta penzionisanih špijuna, uključujući i Parkovu, kojih se dobro sećao.
Saznali su da njihov nesuđeni špijun nije osuđen na smrt, kao što su pretpostavljali, već da je poslat u radni logor.
Na osnovu pregleda arhive i sećanja potvrdili su autentičnost lozinke. Ugovoren je sastanak kako bi se potvrdilo da je on zaista taj čovek. Špijun pod kodnim imenom Gideon, za kojeg su odavno verovali da je mrtav, bio je živ!
Uz pomoć SIS-a, Kanađani su izvukli Brika iz Sovjetskog Saveza i u Kanadi mu osigurali lažni identitet. Dvostruki agent, međutim, nije mogao da uživa u slobodi. Zatvorske godine su ostavile dubokog traga na njemu i ostao je ogorčen i paranoičan sve do smrti.
(Blic)
