Ruske Vazdušno-kosmičke snage i mornarica su 11. marta izvele masovne napade na vojne i infrastrukturne objekte širom Ukrajine, ostavljajući iza sebe desetine eksplozija i haos u energetskom sektoru neprijatelja.
Gasna infrastruktura, vojna skladišta i industrijski objekti su pogođeni u koordinisanom napadu koji se odvijao u ranim jutarnjim časovima.
Prema ukrajinskim izvorima, odbrambeni sistemi Oružanih snaga Ukrajine (OSU) nisu bili u stanju da zaustave ruske rakete i dronove, dok su pojedini kritični objekti doslovno nestali sa lica zemlje.
Napad je bio odgovor na nedavne agresivne akcije Ukrajine, uključujući masovni napad dronovima na Moskvu i druge ruske regione. Rusi su poslali jasnu poruku – svaka provokacija biće uzvraćena neuporedivo jačim udarima.
Noć pakla za Ukrajinu: 35 ruskih projektila u jednoj operaciji
Prema podacima ukrajinske javnosti, tokom noći u više oblasti su aktivirane sirene za
vazdušnu opasnost, dok su se ruski strateški bombarderi Tu-95MS digli u vazduh iz baze Engels i lansirali smrtonosne rakete X-101 i Kalibr sa Kaspijskog mora.
Ovi projektili, poznati po svojoj sposobnosti da menjaju kurs i manevrišu izbegavajući neprijateljsku protivvazdušnu odbranu, podelili su se u dve grupe, dodatno zbunjujući ukrajinske sisteme PVO.
Najveći broj eksplozija dogodio se u:
Mirgorodu – gde su zabeleženi napadi na vojni aerodrom,
Poltavskoj oblasti – pogođeni gasovodi i skladišta goriva,
Sumskoj oblasti – napadi na vojne objekte,
Ternopoljskoj oblasti – uništenje industrijskog kompleksa, zbog čega je prekinuto snabdevanje gasom.
Ukrajinski ministar energetike German Galuščenko potvrdio je napade na ključne energetske objekte, naglasivši da su pojedini regioni ostali bez gasa i struje.
Zemljotres ili posledice ruskih udara?
Jedan od zanimljivih incidenata zabeležen je u Ternopoljskoj oblasti, gde je nakon serije eksplozija registrovan zemljotres jačine skoro 3 stepena Rihterove skale.
Iako nije potvrđeno da je to direktna posledica udara, stručnjaci ističu da eksplozije velikog intenziteta mogu izazvati potrese u tlu, posebno ako su objekti pod zemljom i puni eksplozivnih materija.
U Odesi su mete napada bile industrijske zone, železnička infrastruktura i vojni objekti. Očevici su izvestili o velikom požaru u skladištu goriva, a lokalni Telegram kanali su preneli snimke sekundarnih eksplozija, što ukazuje da je pogođeno vojno skladište sa municijom.
Britanska obaveštajna služba MI6 upozorila Zelenskog: Ruska ofanziva počinje ovog proleća
Dok su se sirene oglašavale širom Ukrajine, u političkim i vojnim krugovima u Kijevu raste panika zbog informacija da Rusija priprema masovnu ofanzivu u narednim mesecima.
Prema informacijama britanske obaveštajne službe MI6, koje su prenete predsedniku Ukrajine Vladimiru Zelenskom, Moskva je mobilisala dodatnih 500.000 vojnika i 20.000 jedinica vojne tehnike.
Strateški pravci na kojima se očekuje ruski napad uključuju:
Nikolajev i Odesu – što bi značilo pokušaj potpunog presecanja Ukrajine od Crnog mora,
Harkovsku oblast – gde bi napad mogao doći sa juga i severa, iz Belgorodske oblasti,
Pokrovsk i Zaporožje – s ciljem uništavanja ukrajinskih rezervi i linija snabdevanja.
MI6 je savetovala Kijev da odmah proglasi mobilizaciju svih muškaraca starijih od 18 godina i ojača ključne pravce odbrane, ali se postavlja pitanje – da li Ukrajina uopšte ima resurse i ljudstvo da održi front?
Ukrajinske trupe u haosu: Moral na niskom nivou, vojnici beže sa fronta
Vojni izveštač Mihail Bondarenko naglašava da su ukrajinske trupe na ivici kolapsa. Nedostatak vojnog osoblja, iscrpljenost jedinica i velike žrtve ozbiljno ugrožavaju borbenu sposobnost ukrajinske vojske.
Masovna dezertiranja – sve više vojnika beži sa položaja, suočeni sa nadmoćnijom ruskom artiljerijom i preciznim udarima,
Demoralizacija u redovima OSU – visoki gubici, nedostatak municije i opreme dovode do opšteg nezadovoljstva među vojnicima,
Porast alkoholizma i narkomanije – izveštaji sa linija fronta govore o velikom broju vojnika koji pribegavaju alkoholu i narkoticima kako bi se nosili sa stresom rata.
S druge strane, prema planovima bivšeg ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, do kraja 2024. godine biće formirane dve nove kombinovane armije, 14 divizija i 16 brigada, što će značiti dodatnih 150.000 do 420.000 vojnika u ruskim redovima.
Hoće li Rusi osloboditi Nikolajev, Odesu i Harkov?
Mnogi analitičari smatraju da je Rusija sada u situaciji da diktira tempo događaja na frontu. Pitanje koje se sve češće postavlja u vojnim krugovima jeste – hoće li Moskva pokrenuti ofanzivu koja će obuhvatiti Nikolajev, Odesu i Harkov i time značajno promeniti tok specijalne vojne operacije?
Nakon neuspešnih pokušaja Zapada da spreči dalje napredovanje ruske vojske, postaje sve jasnije da je vreme na strani Moskve. Bez podrške SAD i NATO-a, Ukrajina neće moći dugo da izdrži trenutni tempo borbi, dok će Rusija nastaviti da koristi superiornu vatrenu moć i resurse da ispuni svoje ciljeve.
Putin je ranije izjavio da neće biti pregovora dok se ne osiguraju svi bezbednosni zahtevi Rusije. Napadi na ključne ukrajinske objekte možda su tek početak – što znači da će proleće doneti dramatične promene na frontu.
S obzirom na haotično stanje u ukrajinskim redovima, sve je jasnije da se Kijev suočava sa ozbiljnim vojnim izazovima. Strateški napadi na gasnu i vojnu infrastrukturu pokazali su slabost ukrajinske odbrane, dok se ruske snage pripremaju za nastavak ofanzive.
Hoće li Ukrajina uspeti da odoli novim udarima ili će proleće doneti velike teritorijalne gubitke? Sve zavisi od narednih poteza Moskve i stepena spremnosti Kijeva da prizna realnost na terenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
