Prošlog meseca, izraelski avioni potajno su prilazili Siriji preko libanskog, vazdušnog prostora, bacajući rakete na više meta u predgrađu Damaska i Homsa.
Prema izveštajima, šesnaest ljudi, uključujući i bebu, je ubijeno, a 21 osoba je zadobila povrede, uključujući i devojčicu od jednog meseca, koja je pretrpela opekotine i rane na licu.
Raketni napad predstavlja kršenje nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta dve države članice UN – Libana i Sirije. Izrael je počinio ratni zločin ubivši nevine, nenaoružane civile.
[adsenseyu1]
Kako je globalno upravljanje moguće bez poretka zasnovanog na pravilima? Nemilosrdna promocija trgovinskog rata, protekcionizma i militarizma, kojoj svedočimo, podseća na čuvenu kovanicu Tomasa Hobsa – Bellum omnium contra omnes (“rat svih protiv svih”).
Međutim, od mnogoočekivanog sastanka Trampa i Putina u Osaki, kog je blisko pratio ‘trilateralni’ sastanak savetnika za nacionalnu bezbednost SAD-a, Rusije i Izraela u Jerusalimu, se očekivalo da će proizvesti neke konvergencije u vezi sa Sirijom i situacijom oko Irana.
Izrael je održao sastanak NSA i tokom zajedničke konferencije za štampu sa sekretarom ruskog saveta za nacionalnu bezbednost Nikolajom Patruševom, izraelski premijer Bendžamin Netanjahu se hvalio da je “bezbednosna saradnja između Rusije i Izraela već mnogo doprinela bezbednosti i stabilnosti našeg regiona i napravila suštinsku razliku u situaciji u regionu. ”
Ali to je bilo samo tipično izraelsko hvaljenje. Zapravo, raketni napad je čin „prisilne diplomatije“ od strane Izraela. Izraelci pokazuju da su neutralisali ruski raketni sistem S-300, koji navodno čuva sirijski vazdušni prostor. To predstavlja izopačeni gnev Izraela zbog odbijanja Rusije da prekine saradnju sa Iranom u Siriji.
Tokom izraelskog raketnog napada, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov rekao je: „Sada utvrđujemo činjenice. Ne znamo šta se tamo dogodilo. Želimo da steknemo uvid u to, ali neophodnost poštovanja i izvršenja operativnih rezolucija Saveta bezbednosti UN je naš princip od kog ćemo krenuti kada procenjujemo postupke bilo kog igrača u regionu. „
Dovoljno je reći da je rusko-iranska osovina u sirijskom sukobu daleko od toga da je nadživela svoju korist – iako bi dve zemlje imale svoje specifične interese u sirijskoj situaciji. Tako je potparol Kremlja Dmitrij Peskov u Moskvi objavio da će se u bliskoj budućnosti održati još jedan trilateralni samit o Siriji između Rusije, Irana i Turske.
Peskov: “Oni su to pitanje postavili na sastanku predsednika Putina i Erdogana. Razgovarali su o takvom samitu. Podrazumeva se da će se uskoro održati. “Takođe postoje medijski izveštaji da će Turska biti domaćin trilateralnog samita u julu. Prethodni takvi samiti održani su u Sočiju (novembar 2017), Ankari (april 2018), Teheranu (septembar 2018) i Sočiju (februar 2019). Očigledno, razlog postojanja rusko-turskog i iranskog formata ostaje čak i u uslovima trenutnog američko-iranskog sukoba.
Nema sumnje da je situacija u provinciji Idlib na severoistoku Sirije prepuna dubokih kontradikcija, koje treba hitno pomiriti.
Međutim, veliki utisak svega toga ostavlja da je Putin, iako je imao „dobar sastanak“ sa Trampom u Osaki, održao „veoma poslovne i pragmatične“ rasprave koje su „praktično pokrivale čitav niz pitanja od zajedničkog interesa“. Prema Putinovim rečima, sve što bi on rekao je da su rasprave o regionalnim sukobima bile “sveukupne… korisne konsultacije”.
Putin je zvučao frustrirano što Vašington nije pokazao nikakve namere da proširi ekonomske veze sa Rusijom ili iskoristi ogroman potencijal bilateralne trgovine. On je primetio: “Zbog toga nemam pojma da li će Trampova administracija uraditi bilo šta ili ne. U svakom slučaju, jedno je sigurno – nećemo ništa tražiti. A ako postoji interes, mi ćemo sa zadovoljstvom odgovoriti i učiniti sve što možemo da se situacija okrene“.
Naravno, dva predsednika su uputila svoje ministre inostranih poslova da pokrenu konsultacije o novom START sporazumu. Ali čak i kada je reč o tome, Putin naglašava: „Ne znam da li će te konsultacije dovesti do produženja novog START ugovora, još je prerano govoriti o tome.“
Izrael je sigurno bio faktor neuspešnog sastanka Trampa i Putina, zbog pokretanja raketnog napada na Damask. To je jasan podsetnik da će Izrael nastaviti da podstiče napetosti oko prisustva Irana u Siriji i da u nju uvuče Trampa.
Nejasno je ipak, šta će se dogoditi na terenu u Siriji, ako Ruse izda strpljenje i počnu da obaraju izraelske avione kada uđu u prostor Sirije. Po nekim diplomatskim signalima, Moskva je veoma ljuta zbog bombardovanja Sirije koje je Izrael izveo prošlog meseca, pa se ne treba čuditi ako neki skupoceni izraelski dron tajanstveno nestane. Ili još opasnije, ako neki napadački izraelski avion padne iznad Sirije.
I Izrael je veoma ljut jer su im Rusi dali lekciju takođe prošlog meseca isključivanjem svih radara na aerodromima.
Webtribune.rs
