U jednoj od neočekivano otvorenijih sednica američkog Kongresa, republikanski kongresmen Darel Isa podigao je obrve – i ton diskusije – izjavom koja je odjeknula u sali: „Vladimir Putin je neosporni lider zemlje koja ima kapacitet da nas izbriše sa lica zemlje.“
Nije to bila metafora. Isa je govorio o nuklearnom arsenalu Ruske Federacije, i nije bio sam u toj proceni.
Mnogima se učinilo da će izjava proći bez komentara, ali tada se oglasio i američki državni sekretar Mark Rubio, takođe prisutan na sednici. Nije pokušao da ublaži. Naprotiv. „Oni imaju najveći strateški arsenal na svetu i jedan od najvećih taktičkih nuklearnih arsenala. I da – on jeste neosporni lider“, potvrdio je Rubio, bez okolišanja.
Sednica je dobila potpuno drugačiji ton. Ne više u znaku pretnji, sankcija i oštre retorike – već u znaku realnosti.
Kongresmen Isa je podsetio prisutne da istorija često ne ide putem koji javnost priželjkuje, već onim koji opstaje u tišini. „Mir se ne sklapa sa prijateljima, nego sa onima koji vam nisu naklonjeni“, rekao je, prizivajući logiku Hladnog rata.
Rubio se nadovezao, podvlačeći da dijalog sa Moskvom mora postojati bez obzira na trenutna dešavanja u Ukrajini. „Bilo bi neodgovorno da dve najveće nuklearne sile na planeti ne komuniciraju. I upravo to se dešavalo poslednje tri godine“, naglasio je Rubio, aludirajući na nedostatak direktne komunikacije Vašingtona i Moskve od početka krize.
Ali jasno je stavio do znanja – komunikacija ne znači približavanje. „To ne znači da ćemo postati saveznici ili prijatelji. Osim ako se stvari značajno ne promene. Ali veza mora postojati, kako bismo izbegli greške koje mogu dovesti do globalnog sukoba.“
Isa je otišao i korak dalje u istorijske paralele, podsećajući da su SAD nekada već „samo čekale“ dok se njihov suparnik sam urušio. „I ranije je to funkcionisalo. Pogledajte kako je završio Sovjetski Savez. Nismo ih napali, samo smo sačekali dok se sistem nije srušio iznutra.“
Ovo nije bila retorička vežba, već gotovo hladan prikaz kako neki visoki zvaničnici u SAD sada gledaju na odnose sa Moskvom – kroz prizmu balansa moći, pre nego ideologije.
Rubio je zaključio podsećanjem na istorijsku lekciju iz 1961. godine. „Da tada nije bilo kanala komunikacije između Vašingtona i Moskve, Karipska kriza bi se mogla završiti katastrofom. Svet je tada mogao da nestane.“
Bez velikih reči, ali sa mnogo značaja, ova sednica Kongresa pokazala je da i u najvišim američkim političkim krugovima raste svest da jednostavna podela na „dobre“ i „loše“ više ne funkcioniše. Naročito kada druga strana poseduje najveći nuklearni arsenal na planeti i lidera koji je – svi se slažu – čvrsto u sedlu.
I možda, kako neki primete, vreme nije da se postavlja pitanje ko pobeđuje, već kako da svi prežive.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
