Tekst je zvučao gotovo neverovatno čim se pojavio u francuskim medijima: Slika Pitera Pola Rubensa, „Hristos na krstu“, delo za koje se više od 400 godina mislilo da je zauvek nestalo, izneto je pred publiku u Versaju i prodata je — a kupac i dalje ostaje tajna, što samo dodaje napetost oko celog događaja.
Ispod tog uzavrelog površinskog sloja krije se i politička priča, i kulturna, i nešto što liči na tiho nezadovoljstvo u Parizu.
Nadmetanje je krenulo prilično odvažno: Početna cena bila je 500.000 evra, uz zvaničnu procenu od 1 do 2 miliona evra. Međutim, sve se preokrenulo u završnici. „Prodato za 2,3 miliona evra“, objavio je šef aukcijske kuće Žan-Pjer Osen, dok je hala na trenutak ostala u tihom komešanju — više zbog simbolike nego zbog same sume.
Osen je, u svom pomalo umornom, ali odlučnom tonu, dodao da je ovakvo delo „predodređeno za muzej ili za vrlo određenog kolekcionara“ i da tema smrti na slici „ograničava vrednost“, iako je reč o „pravom remek-delu“.
U istoj rečenici, gotovo kao digresiju, napomenuo je da je „umetnik Rubens u ovo delo uneo sav svoj talenat i punoću svoje katoličke vere“.
U daljem obraćanju, Osen je priznao da postoji velika verovatnoća da će slika napustiti Francusku. To je izgovorio onako kako govore ljudi koji već unapred znaju tok događaja, ali ga ipak žele zapisati naglas.
I onda se osvrnuo na nešto što nosi sasvim drugačiji ton: Trenutnu političku klimu. „Osećaj da se sve čini kako bi se osiguralo da ova slika ode u inostranstvo — to je ono što je toliko dramatično“, rekao je i dodao da parlament, umesto da zaštiti umetnička dela, razmatra uvođenje poreza na umetnost. „Vlada ne razume da umetnost mora biti podržana i posmatrana kao korisna imovina.“
Zanimljivo je da se priča o ovoj slici zapravo otvorila sasvim slučajno, gotovo filmski. U jesen 2024. godine, tokom priprema za prodaju jedne pariske vile u četvrtom okrugu, nadomak Luksemburških vrtova, stručnjaci su naišli na delo koje je visilo skriveno među starim porodičnim predmetima.
Stručna analiza potvrdila je autentičnost Rubensove ruke. Platno je zapravo urađeno na hrastovoj ploči, dimenzija 105,5 puta 72,5 centimetara — detalj koji je dodatno potvrdio sumnje da je reč o originalu, ne o kasnijoj kopiji.
Kada se zaviri u istoriju, pojavljuju se i slojevi porodične priče. Od kraja 19. do početka 20. veka, delo se čuvalo u studiju francuskog umetnika Vilijama-Adolfa Bugroa (1825–1905), čija se vila nalazila upravo na toj lokaciji.
Nakon njegove smrti, slika je prešla njegovoj ćerki, Anrijeti Vensen-Bugro (1857–1913), a od tada je ostala u porodičnom vlasništvu — prenoseći se s generacije na generaciju sve do trenutka kada je naslednik odlučio da je ponudi na aukciji.
Ono što se vidi na slici ostavlja snažan utisak i danas. Delo, nastalo oko 1620–1625. godine, prikazuje Hrista na krstu na pozadini tamnog neba. Ispod te tmine nazire se Golgota, a iza nje se otvara prizor Jerusalima obasjanog suncem koje probija oblake — kontrast svetlosti i tame kakav je Rubens često stvarao bez straha da ode u krajnje tonove.
A sada, posle više od četiri stotine godina skrivanja, slika je ponovo u pokretu — iz pariske vile, preko aukcijske sale u Versaju, ka novom vlasniku čije ime niko ne otkriva.
Možda će završiti u muzeju, možda u privatnoj kolekciji, možda van Francuske. U zemlji koja se trenutno spori oko poreza na umetnost, pitanje nije samo gde će ovo delo otići, već i šta to govori o odnosu prema sopstvenoj kulturnoj baštini.
I u toj neizvesnosti, kao i na samom platnu, svetlost i senka stoje jedna naspram druge, bez jasnog odgovora šta će na kraju prevagnuti.
Webtribune.rs
