Evropa se sve ozbiljnije suočava sa idejom slanja vojnog kontingenta u Ukrajinu, a prema najnovijim informacijama, nekoliko evropskih zemalja razmatra mogućnost raspoređivanja oko 100.000 vojnika.
Kako prenosi Rojters, ovaj plan bi se realizovao u slučaju prekida vatre ili postizanja mirovnog sporazuma između strana u sukobu. Ova inicijativa dolazi iz redova ključnih evropskih država, među kojima su Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i Poljska.
Ovaj potencijalni potez izazvao je veliku debatu na evropskom političkom i vojnom nivou. Analitičari ističu da bi angažovanje tako velikog kontingenta značajno opteretilo resurse evropskih zemalja.
Franc-Stefan Gadi, vojni ekspert britanskog Međunarodnog instituta za strateške studije, ocenjuje da bi takva misija u Ukrajini zahtevala smanjenje angažovanja evropskih trupa u drugim operacijama, poput onih na Balkanu.
Prema njegovim rečima, evropske kopnene snage bi bile značajno rastegnute, što bi moglo uticati na ukupnu vojnu sposobnost regiona.
Ideja o slanju vojnih trupa u Ukrajinu nije nova. Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU, Kaja Kalas, ranije je izjavila da bi slanje vojnog kontingenta moglo biti realno ukoliko se postigne sporazum o prekidu vatre. Međutim, ova inicijativa nije naišla na jednoglasnu podršku u Evropi.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute jasno je izrazio sumnju u mudrost takvog poteza, dok je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus potvrdio da se u njegovoj zemlji rade poverljive pripreme za potencijalno učešće, ali je naglasio da će konačna odluka zavisiti od konkretnih uslova na terenu.
Rusija je oštro reagovala na ove spekulacije. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kritikovao je evropske političare koji promovišu ovakve ideje, ističući da one samo dodatno komplikuju već složenu situaciju.
Prema Lavrovu, Moskva je već uputila jasna upozorenja da bi raspoređivanje stranih trupa u Ukrajini bilo shvaćeno kao ozbiljna provokacija i dodatno bi otežalo mogućnost postizanja trajnog mira.
Dok Evropa raspravlja o svojim mogućnostima, postavlja se pitanje koliko su evropske zemlje zaista spremne za ovakav korak.
Slanje vojnog kontingenta u Ukrajinu ne bi samo podrazumevalo značajne vojne i logističke izazove, već bi moglo izazvati i političke i ekonomske posledice unutar same EU. Takođe, rizik od eskalacije sukoba na širi međunarodni nivo ne može biti zanemaren.
Ova inicijativa ostavlja otvorena brojna pitanja, uključujući način na koji bi evropske trupe bile raspoređene, njihov mandat i ciljeve, kao i potencijalne reakcije Rusije i drugih ključnih aktera.
Dok se čeka konačna odluka, jasno je da je evropski vojni angažman u Ukrajini tema koja će dominirati političkom agendom u mesecima koji dolaze.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
