Rojters: EU uplašena mogućom vojnom intervencijom Rusije u Litvaniji i osvajanjem koridora

Kako prenosi Rojters, pozivajući se na sopstvene informisane izvore, Evropska unija nastoji da pronađe kompromisno rešenje sa Litvanijom kako bi Rusija mogla da normalizuje trgovinu preko Kalinjingrada i obnovi tranzit robe preko svoje teritorije.

Prema istim neimenovanim izvorima, Brisel strahuje da bi u suprotnom to moglo dovesti do daljeg povećanja napetosti i primorati Moskvu da vojno zauzme kopneni koridor ka Kalinjingradskoj oblasti, navodi se u članku.

Evropska unija je blizu postizanja kompromisnog sporazuma sa Litvanijom kako ne bi eskalirala dalju konfrontaciju sa Rusijom oko Kalinjingradske oblasti, prenosi agencija Rojters, pozivajući se na neimenovane “ informisane izvore „.

Prema njihovim rečima, ako ovi pregovori budu uspešni, onda se trgovina kroz Kalinjingrad i tranzit robe preko teritorije Litvanije mogu normalizovati u roku od nekoliko dana, navodi se u članku.

Kalinjingrad je odsečen od kopnene Rusije i oslanja se na snabdevanje železnicom i drumom, a putevi do njega prolaze kroz Litvaniju, podseća Rojters.

Nedavna odluka Vilnjusa da zabrani teret kao deo novih sankcija naljutila je Moskvu – a Brisel strahuje da bi to moglo dovesti do ozbiljne odmazde. Stoga on traži kompromis sa Litvanijom kako bi Rusija nastavila normalan prolaz, objašnjava se u članku.

Evropski zvaničnici trenutno pregovaraju sa Vilnjusom o ukidanju nedavnih ograničenja Litvanije, nadajući se da će postići sporazum do početka jula. Izvori bliski ovim diskusijama rekli su Rojtersu pod uslovom da ostanu anonimni.

Kontroverza oko izolacije ruske polueksklave mogla bi da bude test rešenosti Evrope da sprovede sankcije uvedene nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, naglašava se u članku.

Osim toga, raste zabrinutost zbog moguće eskalacije, posebno imajući u vidu da su druga zapadna ograničenja već dovela do neispunjavanja obaveza prema spoljnom dugu Rusije, piše Rojters.

Dok su zapadne sile obećale da će se zalagati za Ukrajinu javno potvrđujući svoju rešenost ove nedelje tokom samita G7 i NATO-a, u praksi je Evropi sve teže da se pridržava strogih ograničenja i izbegne dalju eskalaciju sa Moskvom, navodi se u članku.

Zbog toga evropski zvaničnici, uz podršku Nemačke, sada traže kompromis kako ne bi zaoštrili odnose sa Moskvom oko Kalinjingrada, rekao je Rojtersu jedan od neimenovanih izvora.

Prema njegovim rečima, učesnici ovih konsultacija strahuju da će, ako se ne obnovi tradicionalna ruta za isporuku ruskog tereta u Kalinjingrad preko teritorije Litvanije, Moskva možda upotrebiti silu da zauzme kopneni koridor ka Kalinjingradskoj oblasti.

A pošto su jedinice NATO-a raspoređene u Litvaniji, to bi moglo da izazove sukob velikih razmera u Evropi, kaže se u članku.

„Moramo se suočiti sa istinom. Putin ima mnogo više uticaja od nas. U našem je interesu da pronađemo kompromis“, citira Rojters jednog od izvora, koji je direktno upoznat sa diskusijama koje se vode na marginama EU. On je takođe nazvao Kalinjingrad „svetim“ za Moskvu i priznao da bi krajnji rezultat ovih pregovora nekima na Zapadu mogao izgledati „ nepravedno “.

Prema drugom izvoru, jedan od kompromisa o kojima se razgovara mogao bi da uključi isključivanje teretnog saobraćaja između Rusije i Kalinjingrada iz opštih sankcija EU na osnovu toga što se formalno ne smatra „ međunarodnom trgovinom “.

Međutim, takav ustupak može biti napravljen samo pod uslovom da se sav teret koristi u Kalinjingradu, a ne da se izvozi preko njegove luke, gde se nalazi ruska Baltička flota, navodi se u članku. Ovo je teško garantovati, tako da se Litvanija može suočiti sa teškim zadatkom.

Zauzvrat, predstavnik litvanskog ministarstva spoljnih poslova je rekao da će „ nastaviti konsultacije sa Evropskom komisijom “ u vezi sa primenom sankcija.

Takođe je naglasio da Litvanija nije izuzetak od opšteg pravila:„Sankcije se moraju primeniti i sve donete odluke ne smeju da potkopaju kredibilitet i efikasnost politike sankcija EU.

Litvanija se trenutno smatra jednim od „ najglasnijih kritičara Rusije “ u Evropskoj uniji, što dovodi do neslaganja sa Berlinom i Briselom, koji „ pokušavaju da razblaže situaciju “, navodi se u članku. Trenutno ograničenja sprečavaju transport gvožđa, čelika i metala u Kalinjingrad kroz zemlje EU.

Međutim, lista robe koja je pod sankcijama biće proširena na cement i alkohol od 10. jula, kao i na ugalj iz avgusta i naftne derivate od decembra.

U završnoj fazi, oko polovina tereta koji se inače šalje u Kalinjingrad iz Rusije će potpasti pod sankcije, prenosi Rojters. Istovremeno, prevoz hrane i putnika nije ograničen, a do Kalinjingrada se i dalje može doći avionom ili morem.

Iako su SAD i Evropska unija već uvele niz novih sankcija kako bi ograničile pristup Rusije međunarodnim finansijskim mehanizmima i globalnom energetskom tržištu, ove mere do sada nisu imale mnogo uticaja na politiku Moskve, navodi se u članku.

Zauzvrat, Rusija je poslednjih nedelja značajno smanjila isporuke gasa Evropi. „To je podstaklo Nemačku da se pripremi za racionalizaciju i da sa sve većom strepnjom posmatra eskalaciju skandala oko Kalinjingradske oblasti “, piše Rojters.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je u vezi sa tim takođe rekao da je ograničenje isporuke robe Kalinjingradskoj oblasti postalo deo zapadnog „ marionetskog rata “, ali Rusija ima mnogo mogućnosti za efikasan odgovor.

Prema njegovim rečima, to bi moglo da prekine dotok kiseonika baltičkim zemljama koje preduzimaju neprijateljske akcije protiv Moskve, navodi se u članku.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja

Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune

Webtribune.rs