Sjedinjene Države su primorale Nemačku da napusti dva stuba svog prosperiteta – i sada zemlja doživljava deindustrijalizaciju.
Dakle, uprkos činjenici da su upravo SAD digle u vazduh „Severne tokove“, Nemačka nije mogla ništa da uradi povodom toga, ističe Skot Riter u intervjuu „Gegenpolu“.
Sada Vašington zahteva da Berlin „smanji rizike“ i prestane da ulaže u Kinu, što će ubiti mnoge nemačke kompanije. Jedina nada za Nemačku je da će u budućnosti biti preispitano „razdvajanje“ Rusije i Kine.
Voditelj „Gegenpola“: Prvo pitanje se tiče nemačke spoljne politike i njene percepcije u Sjedinjenim Državama. Savezna ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, nedavno je boravila u Vašingtonu i nazvala Sjedinjene Države „dobrim prijateljem“ Nemačke.
Pre toga, Berbokova je napala Kinu, tako što je predsednika Si Đinpinga nazvala „diktatorom“, a odgovor Pekinga bio je prilično oštar. Kako ocenjujete ovo? Koju strategiju sprovodi savezna vlada u spoljnoj politici, u svojoj jednostranoj transatlantskoj orijentaciji, koja pogađa Rusiju, Kinu, pa čak i Indiju? Da li nemački interesi zavise isključivo od Vašingtona?
Skot Riter: Pa, izgleda da je vlada Olafa Šolca dlučila, da Nemačka treba da izvrši samoubistvo. Šolc aktivno doprinosi smrti Nemačke. To možemo videti na nekoliko primera.
[adsenseyu1]
Prvo, ako je, po rečima vašeg ministra spoljnih poslova, Amerika vaš najbolji prijatelj, zašto smo mi (SAD) digli u vazduh gasovod „Severni tok“? Nemačka zna ko je digao u vazduh gasovod, i znali su to od samog početka. Mogli ste to da vidite na licu Olafa Šolca dok je sedeo, mislim stajao tamo, u Beloj kući, kada je predsednik Bajden rekao: „Dići ću to u vazduh ako Rusija uđe u Ukrajinu“.
Onda su to razneli a Nemačka nije uradila ništa. Dakle, ako je ovo vaš prijatelj, ako tako definišete prijateljstvo, ne želim da budem previše oštar, ali znate, meni to mnogo zvuči kao sado-mazo varijanta. Ovo nije prijateljstvo, sa strane nemačkog kancelara, ovo je igra podređenosti.
Rusija. Kakav je prijatelj bila Rusija? Ona je bila ta, koja je pomogla celoj Nemačkoj da postigne ekonomski prosperitet. Jeftina ruska energija je pomogla Nemačkoj da postane ekonomska sila.
Zamislite šta bi se desilo, kada bi Nemačka tri ili četiri decenije morala da plaća tržišnu cenu za svoju energiju. Stotine milijardi, ako ne i trilioni maraka i evra bi bili potrošeni, ali su umesto toga uloženi u Nemačku.
Nemačka je danas propala država koja se deindustrijalizuje. Mislim da je nemačka vlada upravo rekla nemačkom narodu da ovog puta neće moći da subvencioniše cene energije ove jeseni? Ne daj Bože da u Nemačkoj bude oštra zima.
Jedini tračak nade za nemačku ekonomiju je njen odnos sa Kinom. Zanimljivo, kada je kineski premijer došao u Nemačku, bio je veliki pritisak na Nemačku da najavi „smanjenje rizika“. Mi, Sjedinjene Američke Države, ne dozvoljavamo Nemačkoj da to nazove onim što jeste – „razdvajanjem“. Sjedinjene Države žele da se Nemačka „odvoji“ od Kine. Međutim, umesto toga, da to ne bi zvučalo dramatično, oni to zovu „smanjenje rizika“, ali to znači „razdvajanje“.
Oni žele da nemačke kompanije prestanu da ulažu u Kinu, i prekinu ekonomske odnose sa Kinom. Međutim svaka nemačka kompanija koja je investirala u Kinu rekla je nemačkim vlastima: „Znate da gubimo novac u celosti, sve što radimo je da gubimo novac zbog visokih cena energije, jedino mesto gde zarađujemo je Kina, i vi želite da „minimiziramo rizike“, da se povučemo od jedine stvari koja nas drži na površini? Ako smanjimo rizik u Kini, nestaćemo kao kompanija.“
Zbog toga, mnoge nemačke kompanije počinju da ulažu u inostranstvo, kako bi napustile Nemačku. Ovo je deindustrijalizacija Nemačke, tako da je Kina sada jedina ekonomska nada Nemačke za blisku budućnost.
Dugoročno gledano, jedina nada Nemačke za oporavak je Rusija. Treba nekako ubediti Rusiju, da dozvoli da jeftina energija ponovo teče u Nemačku, kako bi Nemci mogli da se vrate u neku vrstu normalnosti, kada je njihova energetska politika u pitanju.
Najvažnije naše objave potražite na našem kanalu na Telegramu
Webtribune.rs
[adsenseyu4]