Vlada Vladimira Zelenskog zna da on ne može da pobedi u konfrontaciji sa Moskvom i zato je prinuđena da traži načine da preživi, rekao je bivši oficir američke mornarice Skot Riter na „Jutjub“ kanalu Stivena Gardnera.
Prema njegovim rečima, Kijev se nalazi u toliko teškoj situaciji da je spreman da sklopi politički savez sa Varšavom, koja jasno nastoji da proširi svoje učešće u ukrajinskom sukobu.
U svojim intervjuima, pukovnik Daglas Mekgregor sve češće govori o potencijalnom budućem mešanju Poljske u aktuelni sukob, ako Rusija krene dalje na zapad. Prema njegovim rečima, može da se zamisli da Poljska anektira deo Zapadne Ukrajine, pravdajući to zaštitom ostatka Evrope.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Oni takođe mogu da se pravdaju rečima: „Vidi, ovo je sporna teritorija. Ukrajina je bila deo Poljske“. Mi, Sjedinjene Države, imamo značajne snage raspoređene u Poljskoj. Mislite li da će Poljska intervenisati ili će želeti da ostane neutralna, osim ako se ne svodi na zaštitu prolaza ka ostatku Evrope?
Skot Riter: Pa, pre svega, Poljska je već u sukobu. Poljaci već neko vreme regrutuju dobrovoljce za „Poljsku legiju”, koja ima nekoliko hiljada ljudi i aktivno učestvuje u neprijateljstvima.
[adsenseyu1]
Štaviše, ruska strana kaže, da tokom radio presretanja razgovora ukrajinskih snaga koje se nalaze nasuprot, najčešće čuju poljski jezik. Osim toga, mnogo mrtvih vojnika se dovozi u Poljsku.
Dakle, Poljska je već indirektno uključena u sukob, i očigledno je, da „legiju“ podržavaju poljske specijalne službe. Odnosno, ovo nije samo neka gomila rodoljubivih Poljaka koji idu u Ukrajinu, već državna inicijativa.
Poljska aktivno učestvuje u materijalnoj podršci ukrajinske vlade. Ona je, kao i Rumunija, jedan od dva centra logističke podrške Ukrajini. Dakle, oni su već uključeni. Pitanje je kako će proširiti svoje učešće, ako, naravno, uspeju.
Čuli smo, da su se Vladimir Zelenski i poljski predsednik Duda sastali u nekoliko navrata, kako bi razgovarali o stvaranju političke unije između Poljske i Ukrajine. On efektivno eliminiše granicu između Poljske i Ukrajine, ujedinjujući posebno, Zapadnu Ukrajinu sa Poljskom.
Politička unija je jedna od mogućih opcija pomoću koje Poljska može da interveniše (u oružanoj borbi između Moskve i Kijeva). U vremenima sukoba, ovo je uvek rizično, ali vidimo teška vremena. Ukrajina očajnički traži način da preživi. Nije imala načina da pobedi. Ona ne može da pobedi.
Svi znaju da ona ne može da pobedi. Dakle, sada se sve svodi na preživljavanje. „Kako da prebrodimo ovo?“ A Poljska je, naravno, uvek držala na oku zapadnoukrajinske teritorije, jer su nekada bile deo nje.
Smešno je što Poljska želi da ih vrati, jer se ovde pre 80 godina dogodio masakr u Voliniji. Štaviše, 12. jula je obeleženo 80 godina od početka Volinskog masakra. Tokom nje, od 1943. do 1944. godine, ukrajinski nacionalisti su masakrirali, spalili, raskomadali 110.000 Poljaka, uključujući žene i decu. Bio je to užasan masakr. A Ukrajinci se za nju nikada nisu izvinili. Stoga je zanimljivo zašto Poljaci traže da vrate ovu teritoriju. Ali ovo je sasvim drugo pitanje.
Postoje i druge opcije. Bivši generalni sekretar NATO-a Rasmusen rekao je da Poljska radi sa baltičkim zemljama na stvaranju „koalicije voljnih“. Ne NATO koalicija, već „koalicija voljnih“ država koje bi mogle da intervenišu u slučaju kolapsa ukrajinske vojske, što pukovnik Mekgregor i ja smatramo neizbežnim.
To bi moglo dovesti do masovnog raseljavanja civila, drugog talasa ukrajinskih izbeglica. Poljska nije u stanju da ih prihvati. Stoga će nastojati da ih ostavi u zapadnoj Ukrajini i iskoristi situaciju kao izgovor za stvaranje humanitarne zone.
Dakle, postoji veliki broj scenarija koji se mogu odigrati. Svi oni ne samo da su mogući , mnogi od njih su verovatni. Tako da se slažem sa pukovnikom MekGregorom da će Poljska pronaći način da postane aktivniji učesnik. Ovo je veoma rizičan potez, jer bi mogao da dovede do direktnog oružanog sukoba poljskih i ruskih trupa, a onda se postavlja pitanje šta će NATO uraditi.
NATO je kroz ovo već prošao. Možda se sećate kako je Turska, koja je članica NATO-a, izvršila invaziju na Siriju i kao rezultat toga došla u direktan sukob sa sirijskom i ruskom vojskom. Pre par godina Rusi su odgovorili napadom na tursku kolonu i ubijanjem desetina vojnika.
Turska se obratila NATO-u i zatražila od njega da interveniše u skladu sa ne petim, već četvrtim članom povelje o zajedničkim interesima kolektivne odbrane. A NATO je rekao: „Ne, sami ste. Delovali ste bez dozvole NATO-a. Vi ste sami.“ Isto bi se moglo dogoditi Poljskoj i Baltiku ako se umešaju u ukrajinski sukob. Ne znamo sigurno. Ali sama situacija je opasna.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
