Razvoj nove metode za regeneraciju zuba, koji su japanski naučnici nazvali revolucionarnim korakom u stomatologiji, izazvao je veliku pažnju stručne javnosti i naučnih krugova širom sveta.
Prema informacijama koje je objavila agencija Frans pres, istraživanje otvara mogućnost stimulacije rasta novog seta zuba kod ljudi, što bi moglo značajno promeniti pristup lečenju dentalnih problema.
Međutim, kako navode eksperti, ova tehnologija donosi i niz izazova, uključujući pitanje funkcionalnosti i estetske adekvatnosti regenerisanih zuba.
U maju ove godine, grupa japanskih naučnika sa Medicinskog istraživačkog instituta pri Bolnici Kitano u Osaki objavila je plan za početak kliničkih ispitivanja metode koja stimuliše rast novih zuba.
Ova istraživanja usmerena su ka osobama koje pate od aplazije, stanja karakterisanog odsustvom šest ili više zuba. Prema dostupnim podacima, ispitivanja su započeta u oktobru u bolnici Univerziteta u Kjotu.
U studiju su uključeni muškarci starosti između 30 i 65 godina, bez ozbiljnih zdravstvenih problema, kojima nedostaje jedan ili više kutnjaka.
Kako navodi klinički profesor sa Univerziteta u Hong Kongu, Čengfej Džang, ovo istraživanje se oslanja na pretpostavku da ljudi imaju latentne zubne zametke koji bi, uz odgovarajuću stimulaciju, mogli proizvesti treći set zuba. Takav koncept, iako revolucionaran, izaziva kontroverze.
Naučnici veruju da će nova metoda omogućiti rešavanje problema aplazije bez potrebe za protezama, implantima ili drugim invazivnim procedurama.
Tehnologija bi mogla doprineti i rešavanju problema sa žvakanjem, govorom i estetikom, koji često prate gubitak zuba.
Uprkos velikom optimizmu, skeptici ističu niz pitanja. Prema Čengfeju Džangu, rezultati eksperimenata na životinjama ne garantuju uspeh kod ljudi.
Iako su regenerisani zubi kod životinja pokazali zadovoljavajuću funkcionalnost, nejasno je da li bi oni mogli da postignu slične rezultate kod ljudi, naročito u pogledu otpornosti na stres i estetskog uklapanja u postojeći zubni niz.
Još jedan izazov je priroda regenerisanih zuba. Stručnjaci upozoravaju da bi oni mogli biti drugačiji po strukturi ili kvalitetu u poređenju sa prirodnim zubima. Dodatno, proces regeneracije može izazvati neočekivane reakcije, uključujući prekomerni rast tkiva ili potencijalne infekcije.
Klinička ispitivanja koja su u toku obuhvataju muškarce koji su odabrani na osnovu rigoroznih kriterijuma. Fokus istraživanja je na kutnjacima, jer su oni od ključnog značaja za žvakanje.
Naučnici se nadaju da će rezultati ovih ispitivanja postaviti temelje za širu primenu tehnologije, koja bi se u budućnosti mogla koristiti i za regeneraciju drugih zuba.
Ovaj razvoj je deo šireg trenda u medicini regenerativnih tehnologija, koje obećavaju obnovu tkiva i organa na način koji je ranije bio nezamisliv. Ako se metoda pokaže uspešnom, to bi moglo značiti značajnu promenu ne samo u stomatologiji, već i u pristupu lečenju degenerativnih stanja.
Japanski naučnici napravili su značajan korak ka rešavanju problema gubitka zuba, ali ostaje da se vidi da li će tehnologija za regeneraciju zuba biti dovoljno efikasna i sigurna za širu primenu.
Uz potencijalne prednosti dolaze i ozbiljni izazovi, uključujući neizvesnost u pogledu funkcionalnosti regenerisanih zuba kod ljudi. Bez obzira na to, ovo istraživanje predstavlja važan korak ka novoj eri u stomatološkoj medicini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
