Većina ljudi zna da je voće hranjivo ali da li je ono dobar izbor za one koji pokušavaju da smršaju? Nisu svi saglasni: Neki veruju da većina voća ima dosta šećera – što, naravno, nije dobro kada pokušavate da smršate. Uticaj šećera na vaše zdravlje zavisi od vrste i količine.
Doza čini otrov
Paracelzus, jedan od prvih savremenih profesora medicine, rekao je: „Doza čini otrov“. To se odnosi i na šećer. Najosnovnije je da vaše telo razgrađuje hranu koju jedete na glukozu (takođe poznatu i kao šećer u krvi) i druge jednostavne šećere. Telo ih zatim koristi za energiju.
[adsenseyu1]
Naravno, to ne znači da su sve vrste šećera korisne za organizam. Višak šećera u vašem telu je štetan i često je preteča hroničnih bolesti. Fruktoza je vrsta šećera koju često pogrešno shvatamo – pošto se nalazi u voću i često na etiketama stoji kao dodatni zaslađivač.
Voće zaista sadrži fruktozu ali sadrži i vitamine, minerale i fitohemikalije. Većina voća takođe sadrži vlakna i vodu, što pomaže pri kontroli porcija.
Međutim, kada se fruktoza nalazi kao dodatni zaslađivač, poput kukuruznog sirupa sa visokom fruktozom, to je druga priča. Ona se izdvaja od ostalih šećera jer telo to ne može direktno da iskoristi. Jetra prvo pretvara fruktozu u glukozu, pa je telo može iskoristiti kao izvor energije.
Kada telo dobija previše fruktoze – kao u slučaju slatkih sokova- jetra se preopterećuje i umesto toga fruktozu pretvara u masti, izazivajući bezalkoholnu bolest masne jetre.
[adsenseyu1]
To je dovelo do toga da neki stručnjaci za ishranu tvrde da je voće, zbog sadržaja fruktoze i štetno. Međutim, ova tvrdnja je netačna, jer šećer kao šećer nije loš već je u pitanju uneta količina. Međutim, dodavanje zaslađivača u vašu ishranu može dovesti do prekomerne potrošnje fruktoze, što može dovesti do sledećih efekata:
- Neravnoteže u vašem lipidnom krvnom profilu tako što podiže nivo VLDL, takođe poznat kao „loš holesterol“. To dovodi do taloženja masti u organima, posebno u srcu i čini vas kandidatom za kardiovaskularne bolesti;
- Povećana otpornost na insulin koja zauzvrat povećava rizik od dijabetesa tipa 2;
- Povećana rezistencija na leptin, hormon koji reguliše sitost, koji utiče na to kako se skladište telesne masnoće i uzrokuje prejedanje;
- Povećani rizik za kolorektalni karcinom ubrzavajući rast tumora; i
- Povećani nivo mokraćne kiseline u krvi, što dovodi do hipertenzije i gihta.
Pozitivni efekti jedenja voća
Pored fruktoze, većina voća takođe sadrži važne hranljive sastojke koji mogu pomoći telu da se duže oseća sito i koji sprečavaju oštećenje ćelija.
[adsenseyu4]
Vitamini i minerali
Dosta vrsta voća poseduje puno vitamina i minerala koje inače nemate u ishrani, a te hranjive sastojke je lako dobiti iz voća, jer se „ prirodna brza hrana“ može jesti kao grickalice ili dok ste u pokretu.
Većina voća, pogotovo onog kog jedete sa korom, bogata je vitaminom C i antioksidansima, koji pomažu u sprečavanju prevremenog starenja i oštećenja ćelija. Voće je takođe sjajan izvor vitamina A, koji vam pomaže da zaštitite vid od slabljenja povezanog sa starenjem.
U većini voća takođe možete pronaći elektrolite poput kalijuma i magnezijuma – minerala koji olakšavaju funkcije nervnog sistema. Folat, koji se takođe naziva vitamin B9, prisutan je u citrusnom voću. Velika narandža, na primer, sadrži do 55 mikrograma ili 14 procenata preporučenog dnevnog unosa.
Vlakna
Većina voća je prepuna vlaknima i vodom, tako da vam treba vremena da ih pojedete i svarite. Kao rezultat, hrana bogata vlaknima omogućava da se duže osećate sitim.
Suprotno tome, prerađena hrana i slatkiši sadrže slične ili veće količine fruktoze ali imaju manju hranljivu vrednost i sitost.
Štaviše, nerastvorljiva vlakna održavaju redovan rad creva, dok rastvorljiva vlakna igraju ulogu u upravljanju težinom, regulaciji holesterola i stabilnosti šećera u krvi.
Dodavanje raznog voća u vašu ishranu uvek je odlična ideja. Iako mnoge vrste mogu sadržati šećer, koristi daleko prevazilaze sve negativne efekte koje sadržaji fruktoze donose.
Webtribune.rs
