U turskoj štampi objavljen je sukob dve supersile Rusije i SAD zbog kontrole nad Bliskim Istokom i Severnom Afrikom koji osvetljava „aspekte“ nepoznatog nemilosrdnog rata “ koji počinje u Crnom moru i na Bliskom Istoku, a završava se na severu Afrike“.
Prema ruskom planu za region Bliskog Istoka i Severne Afrike, „sudbina Izraela biće određena njegovom ulogom u zapadnoj koaliciji predvođenoj SAD-om“.
Odgovarajući američki plan, nazvan BOP, koji je u praksi otkazan, pripremljen je u interesu Tel Aviva. Međutim, ravnoteža snaga u regionu se promenila i sada je prilika da Izrael napusti Atlantski tabor i sklizne u evroazijski.
[adsenseyu1]
Kroz ovaj plan, Moskva se proglašava geopolitičkim garantom bezbednosti izraelskog naroda, osiguravajući međunarodni status Jerusalima kao globalnog međureligijskog grada.
Svetska zajednica je sada usmerila svoje poglede na nastajanje saveza Rusija-šiizam-sufizam, koji se bavi ne samo budućnošću Bliskog Istoka i država Magreba, već i sudbinom celog novog multipolarnog sveta (tri supersile Kine, SAD, Rusija).
U stvari, širenje Rusije na tradicionalni islam / sufizam nije ništa novo. Iako se svi ti planovi ne spominju, mogu se povezati neke od metoda koje su korišćene tokom Prvog i Drugog čečenskog rata u Rusiji, u burnom periodu 1990-ih.
U to vreme u Čečeniji je postojala „građanska nesloga“, koju su „negovale“ ruske službe, između hamaizma i tradicionalnog islama, što je dovelo do toga da neke čečenske snage budu svrgnute, a druge su prešle na rusku stranu (poput Kadirova ).
Na primer, Hoka Ahmed Nuhajev, jedan od vodećih čečenskih vođa koji je povređen u sukobu u Prvom čečenskom ratu, kasnije je prebačen u Moskvu na tajne razgovore, uprkos tome što je bio tražen zbog zločina protiv Rusije.
[adsenseyu4]
Nuhajev je viđen kao novi „saveznik“ anti-vehabizma, teorija koja je u potpunosti suprotna tradicionalnom islamskom konceptu Čecena. U Drugom čečenskom ratu Moskva je uspela da privuče Kadirova na svoju stranu, iako se u početku borio protiv Rusije.
Na ovaj način su čečenske „neprijateljske snage“ podeljene na dve, dok je radikalni vehabijski sektor izolovan i ruska vlast u Čečeniji je brzo obnovljena. U stvari, vidimo da je sličan pristup poželjan za Ruse i na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi.
Prema izveštaju, takav savez ne bi trebalo da se zasniva na racionalnoj vin-vin metodi ili drugim načinima „eksploatacije“ država, već na vekovnim tradicionalnim vrednostima, sledeći anti-globalizacijsku ideologiju koja će pokazati poštovanje prema religiji „ drugih ”.
Moskva, Ankara i Teheran vratiće se tradicionalnim korenima i postaće središte triju duhovnih kultura (pravoslavne, sunitske i šiitske) i biće objedinjene u svom otporu zapadu.
Šiiti i danas žive fragmentisano, kao rezultat viševekovne zapadne kolonijalne politike. Iran je usred svega toga smislio institucionalizovanu strategiju koja zemlju pretvara u njeno sveto poreklo, ali spremnu da se pobuni protiv savremenog sveta, navodi se u ruskom planu.
[adsenseyu1]
Ruski plan takođe skreće pažnju na važnu ulogu koju trougao Moskva-Ankara-Teheran može da odigra. Sufizam se, ne samo u Turskoj, na Bliskom Istoku i Magrebu, već u skoro svim zemljama, čak iako među njima postoji proporcija „vehabizma, salafizma i takfrizma“, smatra dominantnim oblikom islama.
Drugi centar sufizma je Pakistan, koji ima nuklearno oružje. Smatra se da je Pakistan „zaglavljen“ posle američko-britanskog rata protiv Avganistana, a predviđa se da će novi evroazijski poredak uspeti da razreši avganistanski sukob.
Autori projekta veruju da oživljavanje filozofije sufizma može da bude zajednički imenilac za sunitske (arapske i nearapske) zajednice na Bliskom Istoku i to može da bude ključno za rešavanje brojnih složenih problema u širem regionu, kao što je postizanje međusobnog razumevanja između sunita, šiita i hrišćana. Ovi problemi trebalo bi da uključuju i kurdski i palestinski problem.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
