Kina i SAD idu od trgovinskog rata do političkog sukoba. Azijske berze su se prošle nedelje srušile zajedno sa berzama Evrope i SAD-a. Hoće li Peking izdržati do krajnjih granica u igri protiv Vašingtona?
“Makroekonomski uticaj bi bio ozbiljan, ne samo ako bi SAD preduzele mere, već pogotovo ako bi se druge zemlje osvetile, posebno one koje su bile najviše pogođene, kao što su Kanada, Evropa i Nemačka,“ rekla je prošle nedelje Kristin Lagard, šef Međunarodnog monetarnog fonda.
[adsenseyu1]
Međutim, nacionalisti na vlasti u SAD i Kini su indiferentni prema onome što globalistički šef Lagard kaže. Glavni pokretač promene je Donald Tramp, koji uništava STO, podiže tarifne barijere u nastojanju da Ameriku načini velikom i sačuva poslove u Kini za američke kompanije.
Zapadni novinari kažu da je Kina iscrpila simetrične odgovore povećanjem tarifa za SAD. Kao izlaz iz krize, Kina se može rešiti dela američkih obveznica, kojih Kina ima u ukupnoj vrednosti od 1 triliion dolara.
Čak i sama objava namere da se ne kupuju obveznice američkog Trezora će uzdrmati SAD. Takav potez će biti ozbiljan udarac na zaduženu ekonomiju SAD-a. Vašington bi mogao da odštampa dolare da otkupi te obveznice, ali to bi izazvalo hiperinflaciju, čije će posledice biti teško predvideti.
Prošle nedelje je američki potpredsednik Majk Pens optužio Kinu da koristi političku, ekonomsku, vojnu i propagandnu moć da promoviše svoj uticaj u SAD.
Amerikanci su pokrenuli propagandnu kampanju za diskreditovanje Pekinga u odnosima sa Ujgurima, a američki Kongres je željan da nametne sankcije Pekingu zbog “kršenja ljudskih prava.“
Novinska agencija Xinhua je objavila da je Vašington pokazao ekstremistički koncept nadmoći i arogancije. Peking je zatvorio veći deo Južnog kineskog mora za inostrane ribarske brodove na nekoliko meseci u vezi sa vojnim vežbama i upozorio Pentagon da ne povećava američku vojnu moć u Južnom kineskom moru.
[adsenseyu1]
Neki posmatrači smatraju da je pobeda u trgovinskom ratu sa Kinom izuzetno važna za republikansku izbornu kampanju uoči srednjoročnih kongresnih izbora. Ako je to slučaj, onda će pritisak SAD-a ubrzo oslabiti.
Moglo bi biti moguće da je Tramp samo vežbao, a njegovi sponzori – američka naftna industrija i metalurgija – su u želji da udvostruče i utrostruče svoje profite. Trampov konačni cilj je da dovede njihove proizvode do već podeljenog međunarodnog tržišta sirovina.
Da bi to učinili, SAD primoravaju Evropu da odbije projekat Severni tok 2 i umesto toga kupi američki tečni prirodni gas. SAD su vratile Iran pod sankcije kako bi se nametnule kao lider u prodaji LNG-a i nafte.
Ruski Gazprom i Rosneft, kao i venecuelanski PDSVA, takođe su pod sankcijama – ovim kompanijama nije dozvoljeno da podižu zajmove u zapadnim bankama. Ovih dana se mogu čuti američki kongresmeni kako traže od Trampa da nametne sankcije Saudijskog Arabiji zbog navodnog ubistva opozicionog novinara u Turskoj.
Amerikanci koriste privatnu Deripaskinu kompaniju Alrosa da bi videli kako mogu uništiti druge strateške kompanije u Rusiji. Uvoznici sirovina su u problemu – Evropa, Kina, Japan, Južna Koreja, takođe su u problemu.
Hoće li Peking izdržati do krajnjih granica?
Moguće je, iako samo u krajnjem slučaju, ako se, na primer, situacija u Južnom kineskom moru naglo pogorša, ili ako SAD priznaju suverenitet Tajvana.
Kamata na obveznice donosi Pekingu stabilan dohodak, pa zašto prerezati sopstveni vrat? Bolje je izgraditi gasovode i naftovode sa Rusijom. Si Đinping je posebno zainteresovan za gasovod kroz Altaj region do istočne Kine. Kina će trgovati i sa Iranom, Venecuelom, ali neće kupovati od SAD.
Webtribune.rs
