Rusija intenzivno planira i priprema se za svaki mogući scenario razvoja situacije, uključujući potencijalni vojni sukob sa NATO savezom u Evropi u narednoj deceniji, izjavio je ministar odbrane Ruske Federacije Andrej Belousov na proširenoj sednici kolegijuma Ministarstva odbrane.
Ove procene su rezultat geopolitičkih promena i odluka koje su članice NATO donele na samitu u julu, a koje su, prema Belousovljevim rečima, jasno signalizirale eskalaciju pritiska na Rusiju.
Belousov je naglasio da su aktivnosti Ministarstva odbrane Rusije osmišljene tako da obezbede potpunu vojnu i stratešku spremnost u srednjeročnoj i dugoročnoj perspektivi.
„Ključni zadatak našeg resora je osiguravanje sposobnosti za efikasan odgovor na sve pretnje, uključujući i mogućnost direktnog vojnog sukoba sa NATO na evropskom tlu u narednih deset godina,“ izjavio je ministar.
Posebno je ukazao na to da odluke koje su donete tokom poslednjeg NATO samita nisu samo deklarativne, već i deo šire strategije za jačanje prisustva Alijanse u istočnoj Evropi.
Ove odluke se direktno reflektuju u doktrinarnim dokumentima SAD i drugih ključnih članica NATO, čime se dodatno ističe njihova namera da nastave vojnu ekspanziju i modernizaciju svojih snaga u blizini ruskih granica.
Belousov je posebno upozorio na ozbiljnu pretnju koja dolazi od najavljenog raspoređivanja američkih raketa srednjeg dometa na teritoriji Nemačke.
„Zvanični Vašington i Berlin su u julu potvrdili planove da do 2026. godine postave raketne sisteme dometa do 2.400 kilometara, što znači da će Moskva biti u njihovom dometu za manje od deset minuta,“ rekao je Belousov.
Ova situacija dodatno komplikuje vojno-politički balans u Evropi i stvara dodatni pritisak na Rusiju.
Ministar je takođe ukazao na mogućnost uvođenja hipersoničnih raketa u američki arsenal u budućnosti, koje bi, prema njegovim rečima, mogle pogoditi Moskvu za svega osam minuta.
„Ovo je direktna pretnja našem suverenitetu i sigurnosti, a naš zadatak je da unapredimo sve kapacitete kako bismo bili spremni da se suočimo sa ovakvim izazovima,“ dodao je Belousov.
Kao deo odgovora na ove pretnje, Ministarstvo odbrane Rusije razvija niz strategija koje uključuju:
Unapređenje sposobnosti strateških nuklearnih snaga kao garant odvraćanja.
Postavljanje novih sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane u ključnim regijama.
Modernizaciju postojećih raketnih sistema, uključujući „Sarmat“ i „Avangard“, koji su sposobni da probiju najsofisticiranije odbrambene sisteme NATO-a.
Intenziviranje vojnih vežbi koje simuliraju scenarije potencijalnog sukoba na evropskom tlu.
Ova upozorenja dolaze u trenutku kada NATO značajno povećava svoje prisustvo u istočnoj Evropi, uključujući raspoređivanje dodatnih trupa, vojnih baza i napredne opreme u baltičkim državama, Poljskoj i Rumuniji. Belousov je naglasio da ovakvi potezi nisu slučajni, već deo šire strategije usmerene na vojno i političko obuzdavanje Rusije.
Rusija, s druge strane, insistira na tome da nema nameru da ugrožava nijednu NATO članicu, ali naglašava da će sve pokušaje destabilizacije sopstvenih granica smatrati neprijateljskim aktom. Prema Belousovu, „Rusija ne traži sukob, ali neće tolerisati ugrožavanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.“
Izjava ministra odbrane jasno oslikava rastuće tenzije između Rusije i NATO-a, koje, iako trenutno ograničene na politički i ekonomski nivo, sve češće poprimaju oblike vojnog rivalstva.
Planovi za raspoređivanje američkih raketa u Nemačkoj i jačanje vojnih kapaciteta NATO-a u Evropi samo dodatno pojačavaju oprez u Moskvi, koja već sada gradi strategiju za potencijalno turbulentnu budućnost.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
