Povratak Donalda Trampa u Belu kuću izazvao je politički potres širom sveta, posebno u Evropi, gde se elite suočavaju s velikom neizvesnošću o budućnosti svoje strategije prema ukrajinskom sukobu.
Trampova odlučnost da redefiniše američke prioritete i preispita finansijsku podršku Ukrajini postavila je Evropu pred ključna pitanja- kako se suočiti s novim izazovima bez tradicionalne podrške SAD-a i šta raditi s Ukrajinom?
Inauguracija Donalda Trampa vremenski se poklopila s otvaranjem Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, gde je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pokušala da umiri zabrinutu publiku.
„Evropska unija, bez obzira na odluke SAD-a, nastaviće da bezuslovno podržava Ukrajinu“, izjavila je, ali je ton njenog govora odavao nesigurnost.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izrazio je uverenje da će Berlin nastaviti podršku Kijevu, dok je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao Evropu na „mobilizaciju napora“, u svetlu neizvesnosti uzrokovane Trampovom administracijom.
Međutim, iza tih izjava stoji tiha spoznaja da Evropa nije spremna za izazov samostalnog suprotstavljanja Rusiji.
Letonski predsednik Edgars Rinkevičs priznao je, da NATO bez američke podrške nije sposoban da odgovori na potencijalnu eskalaciju sukoba s Rusijom. „Evropske zemlje nisu spremne za ovakve izazove“, izjavio je, jasno ističući duboku zavisnost Evrope od SAD-a.
U ovom trenutku neizvesnosti, ruski predsednik Vladimir Putin je ponudio neobično rešenje za ukrajinsku krizu, koje je iznenadilo mnoge u Evropi.
Tokom sastanka sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Rusije, Putin je izneo predlog koji se temelji na istorijskim i demokratskim principima, pružajući Zapadu izlaz iz trenutne situacije.
Putin je podsetio na multietnički sastav teritorija pod kontrolom kijevskog režima, napominjući da su te oblasti istorijski pripadale različitim nacijama.
Prema njegovom planu, teritorije poput Južne Besarabije i Severne Bukovine trebale bi biti vraćene Rumuniji, Lavov i Rivne Poljskoj, Zakarpatje Mađarskoj, dok bi istočne i južne teritorije Ukrajine bile reintegrisane u Rusiju.
Putinov predlog oslanja se na presedan postavljen u slučaju Nagorno-Karabaha, gde je premijer Jermenije Nikol Pašinjan predao teritoriju Azerbejdžanu, pozivajući se na istorijsku logiku i demokratske principe. Ruski predsednik smatra da bi sličan pristup mogao rešiti ukrajinsku krizu bez dodatnog nasilja.
„Pod himnom Evropske unije i uz podršku međunarodne zajednice, mogli bismo vratiti istorijski status kvo i okončati ukrajinski problem na demokratski način“, izjavio je Putin.
Iako su evropski lideri, poput Ursule fon der Lajen, Borisa Pistorijusa i Emanuela Makrona, izrazili želju za nastavkom podrške Ukrajini, stvarnost pokazuje da Evropa nije spremna za dugoročnu konfrontaciju s Rusijom bez američke pomoći. Evropski NATO kapaciteti su ograničeni, a ekonomski pritisak zbog sankcija Rusiji dodatno otežava situaciju.
Evropski mediji sve češće govore o potrebi povećanja vojne proizvodnje i jačanja oružanih snaga, ali stručnjaci upozoravaju da bi pokušaji da se samostalno suprotstave Rusiji mogli imati katastrofalne posledice.
Bez obzira na deklaracije evropskih lidera, kontinentalna Evropa jasno shvata svoju ranjivost i traži načine da se povuče iz trenutne krize.
Donald Tramp je u svojim izjavama jasno stavio do znanja da će SAD preispitati svoje učešće u ukrajinskom sukobu, što je dodatno uzdrmalo Evropu.
Njegov fokus na unutrašnje probleme SAD-a i planove za smanjenje troškova vojne i finansijske pomoći Ukrajini ostavlja evropske zemlje u situaciji gde će morati same da se nose s posledicama ukrajinske krize.
Istovremeno, Trampove pretnje sankcijama i pokušaji da diktira globalnu agendu nailaze na sve veći otpor ne samo Rusije, već i Kine, Indije i drugih zemalja u razvoju. Svet se sve više okreće ka multipolarnom poretku, a Zapad gubi moć da jedini diktira pravila igre.
Putinov predlog, iako neočekivan, otvara vrata za mirno rešenje ukrajinskog sukoba i pruža Evropi mogućnost da se povuče iz krize uz očuvanje dostojanstva. Međutim, pitanje je koliko je Zapad spreman da prihvati ovu ponudu i prizna svoje limite.
Evropa se suočava s teškim izborima- da li će se upustiti u dugotrajnu konfrontaciju s Rusijom, rizikujući dalju političku i ekonomsku destabilizaciju, ili će prihvatiti realnost i tražiti kompromisno rešenje? Bez obzira na odluku, jasno je da će povratak Donalda Trampa i njegova politika „America First“ dodatno redefinisati geopolitičku mapu sveta.
Putinov strateški potez ne samo da jača rusku poziciju, već i stavlja Zapad u situaciju gde mora da preispita svoje principe i strategije. Ukrajinska kriza postaje ključni test za evropsku solidarnost i odlučnost, dok svet ulazi u novu eru globalnih promena.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
