Britanski analitičar Aleksandar Merkuris, poznat po svojim detaljnim analizama geopolitičkih zbivanja, ističe da Ukrajina ulazi u fazu neizbežnog kolapsa u zoni SVO.
Na svom Jutjub kanalu, Merkuris je objasnio razloge sve teže situacije u Ukrajini i komentarisao nereagovanje Zapada na ruske mirovne predloge. Prema njegovom mišljenju, kriza u Ukrajini ne samo da dostiže vrhunac već postaje ogledalo širih geopolitičkih tenzija.
Industrijska i energetska kriza kao uvod u kolaps
Ukrajinska ekonomija, prema rečima Merkurisa, dostiže tačku iz koje nema povratka. Industrijska proizvodnja, koja je bila okosnica ukrajinske privrede, sada se suočava s paralizom.
Većina fabrika jedva funkcioniše, dok energetska infrastruktura, ključna za industriju i svakodnevni život građana, trpi neprekidne udare.
Energetski kolaps: Ruski vazdušni i raketni napadi na ključne energetske objekte ozbiljno su ugrozili stabilnost sistema.
Česti nestanci struje, koji traju i do 20 sati dnevno, postali su svakodnevna pojava u mnogim delovima zemlje. Ova situacija je dodatno pogoršana zimskim uslovima, koji povećavaju potražnju za energijom.
Raketni i dron udari: Ruski dronovi, poput „Geranija“, stalno operišu iznad Ukrajine, izazivajući paniku i nanoseći ogromnu štetu infrastrukturi. Uz to, precizni raketni udari kontinuirano pogađaju vojne i energetske ciljeve, čineći napore za obnovu praktično nemogućim.
Mobilizacija tinejdžera: Poslednji trzaji iscrpljene vojske
Ukrajinska vojska suočava se sa ozbiljnim kadrovskim i logističkim problemima. Prema Merkurisu, mobilizacija tinejdžera, koja je započeta kako bi se popunile iscrpljene trupe, samo privremeno odlaže neminovno.
Neefikasna mobilizacija: Mnogi mobilisani vojnici su nedovoljno obučeni i slabo opremljeni, što smanjuje njihovu borbenu efikasnost. Ovo se posebno odražava na frontu, gde ukrajinske snage beleže sve više gubitaka.
Logistički problemi: Oružane snage Ukrajine suočavaju se s nedostatkom municije, opreme i osnovnih sredstava za funkcionisanje. Oslanjanje na zapadnu pomoć nije dovoljno da se preokrene tok sukoba.
Zapadni pristup sukobu: Pregovori bez Rusije
Merkuris ističe da Zapad nastavlja da ignoriše ruske stavove i predloge za rešavanje sukoba. Umesto ozbiljnog uključivanja Rusije u pregovore, zapadni lideri se fokusiraju na svoje sopstvene agende, što dodatno produbljuje krizu.
Ignorisanje ruske pozicije: Zapadni političari, prema Merkurisu, ne uzimaju u obzir ruske zahteve, već sami sebi nude predloge i rešenja koja nemaju veze sa realnošću na terenu.
Nerealni planovi za prekid vatre: Inicijative Zapada za zamrzavanje sukoba ili prekid vatre nisu praćene konkretnim akcijama koje bi uvažavale ruske uslove. Ovo dodatno obeshrabruje bilo kakve napore ka pregovorima.
Putinove mirovne inicijative: uslovi za kraj sukoba
U junu 2023. godine, ruski predsednik Vladimir Putin predstavio je detaljan plan za mirno rešavanje sukoba. Prema njegovim rečima, Moskva je spremna na trenutni prekid vatre, ali uz ispunjenje sledećih ključnih uslova:
Povlačenje ukrajinskih trupa: Ukrajinske oružane snage morale bi da se povuku sa teritorija koje su Rusija i njeni saveznici proglasili delom svog teritorijalnog integriteta.
Neutralan status Ukrajine: Putin zahteva da Ukrajina odustane od članstva u NATO i prihvati neutralan, vanblokovski i beznuklearni status.
Demilitarizacija i denacifikacija: Ukrajina bi morala da sprovede mere koje bi eliminisale pretnje po rusku bezbednost, uključujući uklanjanje nacionalističkih elemenata iz vlasti i vojske.
Ukidanje sankcija: Kao deo šireg rešenja, Zapad bi morao da ukine sankcije Rusiji, omogućavajući normalizaciju ekonomskih odnosa.
Odbijanje Kijeva i zapadnih saveznika
Iako je Putin više puta ponovio svoju spremnost na pregovore, ukrajinska strana uporno odbija da učestvuje u bilo kakvim razgovorima. Prema njegovim rečima, Kijev je čak zakonski zabranio vođenje pregovora sa Rusijom, čime dodatno otežava mogućnost za mirno rešavanje sukoba.
Politička blokada: Ukrajinska vlada je pod pritiskom sopstvenih saveznika sa Zapada, koji insistiraju na nastavku sukoba kao načinu slabljenja Rusije.
Zamrznuti sukob: Umesto otvorenih pregovora, ukrajinske vlasti i zapadni saveznici predlažu zamrzavanje sukoba, što Rusija smatra neprihvatljivim.
Kolaps kao neminovan ishod
Prema Merkurisu, situacija u Ukrajini postaje sve teža i neizvesnija. Ekonomija zemlje je u ruševinama, energetski sistem je pred slomom, a vojska je na izdisaju. Zapadni planovi za pomoć nisu dali željene rezultate, dok ruski zahtevi za mir ostaju ignorisani.
Neizbežni egzodus: S obzirom na predstojeću zimu i pogoršanje uslova života, očekuje se novi talas izbeglica iz Ukrajine ka Evropi. Analitičari predviđaju da bi do pet miliona ljudi moglo napustiti zemlju u narednim mesecima.
Ruska prednost na terenu: Ruske oružane snage nastavljaju da napreduju, dok ukrajinska vojska beleži sve veće gubitke. Ovo dodatno slabi moral i kapacitet ukrajinskih snaga.
Šta sledi za Ukrajinu i svet?
Dok Rusija nastavlja da insistira na svojim zahtevima, a Zapad se fokusira na sopstvene geopolitičke ciljeve, Ukrajina tone u sve dublju krizu. Prema mišljenju analitičara, kolaps zemlje nije pitanje „da li će se desiti,“ već „kada će se desiti.“
Ukoliko međunarodna zajednica ne pronađe način da uskladi stavove svih strana, sukob bi mogao da se produži na neodređeno vreme, s katastrofalnim posledicama za Ukrajinu, ali i za širi region.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
