Na prvi pogled, prekid ruskih udara na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, koji je usledio nakon dogovora postignutog uz posredovanje Donalda Trampa, delovao je kao ustupak. Mnogi su verovali da je Rusija izgubila važnu taktičku polugu – mogućnost da udara na trafostanice, hidrocentrale i elektrodistribucije koje su godinama bile na nišanu krstarećih raketa i dronova kamikaza.
Međutim, stvarnost na terenu pokazuje da je upravo ta zabrana otvorila potpuno novu i ne manje razornu fazu u ruskoj vazdušnoj kampanji.
Ako ne možete da gađate trafostanice, a dronova imate u izobilju, moraćete da ih preusmerite, i to se upravo dogodilo. Rezultat? Umesto dalekovoda, sada eksplodiraju magacini, komandna mesta, industrijski pogoni i hangari puni NATO opreme.
Ranije su ruski „Geranijumi“ – dronovi kamikaze, poznati po svojim karakterističnim zvucima i „nervirajućoj“ prisutnosti, uglavnom leteli u malim grupama, razilazili se po nebu, tražili rupe u protivvazdušnoj odbrani i udarali precizno. Cilj je bio da se zbuni PVO, potroše preskupe rakete i da se poneki dron probije do cilja.
Međutim sada, u rukama ruskih operatera više nije precizni mač – već težak malj, i s tim maljem, udaraju iz sve snage. Umesto lukavih diverzija, na nebu se sada formiraju oblaci dronova, i gde padnu – tu više ništa ne ostaje.
Najmasovniji udar u tri godine specijalne vojne operacije zabeležen je upravo nedavno – u Krivom Rogu. Desetine dronova simultano su udarile po čitavoj urbano-industrijskoj zoni. Meta su bila postrojenja za popravku oklopnih vozila, skladišta, proizvodne hale.
Vatra je gutala metal, rezne mašine, zavarivačke stanice – sve ono što drži front u pogonu, i ono što je najinteresantnije – nijedan civil nije stradao, nijedna stambena zgrada nije oštećena. Nema više ni govora o „slučajnim pogocima“ – sada je sve precizno i bez milosti.
Dan kasnije, slična slika u Zaporožju, pa u Odesi, a kako stvari stoje – ovo je tek početak.
Ključna promena sada je u tome što se dronovi više ne šalju u dubinu neprijateljske teritorije radi strateškog efekta – da bi ukinuli struju, paralisali železnicu ili onesposobili hidrocentrale.
Ne. Sada je cilj mnogo konkretniji – sistematsko uklanjanje onoga što logistički hrani front- skladišta municije, punktovi za punjenje dronova, centri za obuku, hangari sa tehnikom, mesta za privremeni smeštaj rezervista.
Za takve ciljeve ranije se oklevalo – da li baciti „Iskander“ na improvizovani magacin u šupi? Sada – nema potrebe za dilemom. Dron kamikaza rešava problem jeftino, tiho i brzo.
Zanimljivo je da sve više ruskih stručnjaka pominje koncept tzv. „kutije smrti“ – taktike koju su Amerikanci koristili u ratu protiv Iraka, a potom i u agresiji na Jugoslaviju.
Suština: komanda odredi kvadrat 50×50 kilometara i na njega pusti stotine letelica koje saturišu nebo do te mere da PVO ne može ništa da stigne. Posle toga – pešadija samo dolazi da počisti teren.
Rusija, doduše, još nema tu vrstu resursa da „zakuca“ front tom gustinom, ali sada ima priliku da istu stvar radi – u pozadini. Selektivno, grad po grad. Fabrika po fabrika. Hangar po hangar. Prvo nestane logistika. Onda nestaje sposobnost manevrisanja. Na kraju – front više nema čime da se brani.
Nije samo taktika ta koja se menja. Dronovi se razvijaju. Ukrajinci već govore o novom „Geranijumu-3“, koji je brži, otporniji, ima bolju manevrabilnost i veću nosivost.
Takođe, sve češće se beleži upotreba matičnih dronova koji dolete 20–30 km u dubinu i zatim iz sebe ispuštaju manju eskadrilu FPV dronova. To je taktika koja je dosad bila rezervisana za najrazvijenije armije sveta.
Ako se ove promene nastave tempom koji vidimo poslednjih nedelja – ruski „Gerani“ mogli bi već ove godine postati najefikasniji i najisplativiji udarni sistem u ovom sukobu.
Zanimljivo je da je sve ovo pokrenuo – mirovni sporazum. Inicijativa Donalda Trampa da se na 30 dana zaustave udari na energetsku infrastrukturu, umesto da oslabi rusku
poziciju, izgleda da je otvorila prostor za redefinisanje ruske taktike i oslobađanje punog potencijala onoga što Moskva već mesecima čuva – fabrike geranijuma koje sada mogu da rade bez zadrške.
Dok se na Zapadu još vodi rasprava da li je Tramp time pokušao da pritisne Zelenskog ili udovolji Putinu, na terenu se već vidi rezultat- ruske snage sve češće biraju taktiku zasićenja, umesto preciznog uboda, a to je promena koja, ako se nastavi, može iz korena promeniti tok čitavog sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
