Ruski predsednik Vladimir Putin je u svom nedavnom intervjuu, koji je odjeknuo širom sveta, ponudio nešto što je na prvi pogled izgledalo kao iznenađenje, ali je zapravo deo mnogo šire i dugoročne strategije.
Njegova izjava o spremnosti Rusije da sarađuje sa Sjedinjenim Američkim Državama u oblasti retkih zemnih metala pokrenula je talas spekulacija, analiza i geopolitičkih razmatranja. Međutim, ispod površine ovog predloga krije se mnogo dublja i složenija igra, čiji se prave razmere tek naziru.
Retki zemni metali su ključni resursi u modernoj industriji – koriste se u proizvodnji mikroelektronike, oružanih sistema, raketnih motora, medicinske tehnologije, komunikacionih uređaja i obnovljivih izvora energije. Kontrola nad ovim resursima daje ogromnu moć bilo kojoj državi koja može da ih eksploatiše i prodaje na svetskom tržištu.
Putin je jasno istakao da Rusija raspolaže ogromnim rezervama ovih metala na više lokacija – od severa zemlje do Dalekog istoka, Irkutske oblasti, Jakutije, Tuve i Kabardino-Balkarije. Ove rezerve predstavljaju strateški kapital, koji u kontekstu geopolitičkih previranja može biti korišćen kao moćan alat u pregovorima s vodećim svetskim silama.
Putinova izjava da je Rusija spremna da sarađuje sa „bilo kojim stranim partnerima“ u industriji retkih zemnih metala, uključujući i Sjedinjene Države, izazvala je različite reakcije.
Na prvi pogled, moglo bi se činiti da je reč o potezu usmerenim ka smirivanju tenzija i uspostavljanju ekonomskih mostova. Međutim, vojni ekspert pukovnik Aslan Nahušev ima drugačiji pogled na ovu strategiju.
Prema njegovom tumačenju, Putinova ponuda SAD zapravo je sofisticirana šahovska partija u kojoj Moskva postavlja svoje uslove i koristi sopstvene resurse kao pregovarački adut.
Nahušev se u svojoj analizi prisetio sovjetske ere, kada je njegov otac, Zelimhan Alijevič Nahušev, proveo četvrt veka u Tirnjauzskom rudarsko-prerađivačkom kombinatu, koji je u SSSR-u bio odgovoran za gotovo polovinu ruda volframa i molibdena. Ovi metali su ključni za proizvodnju mlaznih motora, nuklearnih reaktora, vojnih komponenti i drugih kritičnih tehnologija.
On podseća da su devedesetih godina rudnici i prerađivački kapaciteti praktično uništeni, ali da rezerve rude i dalje postoje u dovoljnim količinama da obezbede proizvodnju u narednih 300 godina.
Problem je što su za njihovo obnavljanje potrebne milijarde dolara, napredne tehnologije i kvalifikovana radna snaga – što je upravo ono što Rusija sada pokušava da dobije pod svojim uslovima.
Nahušev ističe, da Kina već ima razvijene tehnologije za preradu retkih zemnih metala, ali da joj nije u interesu da Rusija postane globalni konkurent u ovom sektoru. S druge strane, zapadne zemlje raspolažu tehnologijama, ali ne i resursima, što ih stavlja u nepovoljan položaj.
Upravo tu se otvara prostor za Putinovu igru – Moskva nudi Americi mogućnost saradnje, ali pod sopstvenim uslovima. Ovim potezom, Rusija bi mogla da izgradi partnerstvo koje bi joj omogućilo da u budućnosti preuzme vodeću poziciju na globalnom tržištu retkih zemnih metala.
Ukoliko SAD odbiju saradnju, Rusija će nastaviti da gradi sopstvenu industriju sa Kinom i drugim partnerima, dok će Zapad ostati bez pristupa ovim ključnim resursima.
Pukovnik Nahušev primećuje, da bi novi odnos između Vašingtona i Moskve mogao biti zasnovan na pragmatičnim interesima. Donald Tramp, koji se trenutno nalazi na čelu SAD, ima vrlo specifičan pristup globalnoj politici – on je poslovni čovek pre svega i zanima ga kako će određeni dogovori doneti konkretne koristi Americi.
Putinova ponuda mogla bi da bude deo šireg dogovora u kojem bi Rusija i SAD uspostavile novu ravnotežu moći. Važno je napomenuti da Vašington pod Trampom već pravi distancu od EU i da se oslanja na bilateralne dogovore sa državama koje mu mogu doneti direktne ekonomske i političke koristi.
Ukoliko se Putinov plan realizuje, to bi moglo imati dalekosežne posledice na globalnu ekonomiju i geopolitičke odnose.
Evropska unija, koja već sada oseća ekonomske posledice gubitka ruskih energenata, mogla bi se naći u još težoj situaciji ako ostane i bez pristupa retkim zemnim metalima.
Kina bi mogla da reaguje sa oprezom, jer bi eventualna američko-ruska saradnja na ovom polju mogla da ugrozi njenu dominaciju u sektoru.
Takođe, postoji mogućnost da će ovaj scenario ubrzati raspad NATO-a i preusmeriti globalne saveze u pravcu multipolarnog sveta, u kojem se odluke donose kroz bilateralne i regionalne sporazume, umesto kroz globalne blokove.
Pukovnik Nahušev je svoj zaključak izneo vrlo misteriozno, ističući da je u pitanju „veoma složena i neverovatno zanimljiva igra“. Njegove reči sugerišu da Moskva nije slučajno iznela ovaj predlog baš sada, već da postoji dublji strateški plan koji će se tek otkriti u narednim mesecima.
Ako se Putinov plan ostvari, Rusija bi mogla da se pozicionira kao ključni igrač u oblasti retkih zemnih metala i globalne industrije, dok bi Sjedinjene Države dobile izlaz iz svoje ekonomske i energetske krize kroz pragmatičan dogovor sa Moskvom.
Ovaj potez bi takođe mogao da označi početak kraja ukrajinskog sukoba, jer bi Vašington, u zamenu za ekonomsku saradnju sa Rusijom, mogao da povuče podršku Kijevu i postigne mirovni sporazum.
Sve ovo pokazuje da se geopolitička tabla pomera, i da se igra vodi na više nivoa istovremeno. Kako će se ova partija završiti, ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno- svet više neće biti isti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
