Profesora političkih nauka Igora Nikolajeviča Panarina zovu Putinov Makijaveli zbog preciznih saveta ruskom rukovodstvu, ali on za sebe kaže da je strateški analitičar.
Ovaj doktor političkih nauka i vodeći analitičar Organizacije dogovora kolektivne bezbednosti (ODKB) u aprilu 2015. izneo je niz tačnih zapažanja i prognoza. Još tada – znatno pre zvaničnog uključenja Rusije u rat u Siriji i više od godinu dana pre neuspelog puča protiv Redžepa Tajipa Erdogana – ocenio je da je ruski „strateški zadatak da uz pomoć ekonomskih poluga iščupamo Tursku iz agresivnog vojnog bloka NATO-a”.
“Ali, Turska ne može biti naš ključni saveznik na Balkanu. To treba da bude Beograd, a Turska da utiče na svoju zonu odgovornosti na Bliskom istoku”, rekao je Panarin i najavio da će gasovod „Turski tok” početi da radi 2020. godine.
Skoro pola decenije kasnije dosta toga je postalo realnost. „Turski tok” treba da zaživi do kraja 2019. godine. A Turska, koja se sve manje oseća kao američki i NATO saveznik, u dogovoru s Rusijom gradi „zonu odgovornosti” u Siriji, dok Beograd počinje da zauzima važno mesto na lestvici prioriteta Kremlja. Poseta Dmitrija Medvedeva, s pratećim ugovorima iz nekoliko za Srbiju strateški važnih oblasti i prikazom narasle moći srpskih bezbednosnih snaga uz pomoć ruskog i evropskog oružja, upravo to i pokazuje.
U srpskoj javnosti profesor Panarin – osim što je 1998. ocenio da bi SAD u budućnosti mogle da se raspadnu na šest delova – poznat je i po tome što je 2006. najavio formiranje Evroazijske unije. Ako je to tada ličilo na naučnu fantastiku, devet godina kasnije ovaj savez je postao realnost. Njegova zamisao je da EAEU ima četiri prestonice: Sankt Peterburg, Kijev, Alma Atu i Beograd. „Beograd vidim kao prestonicu velike Balkanske konfederacije, koja bi obuhvatala sve balkanske države, moguće i Mađarsku. Balkanski vektor i Beograd trebalo bi da budu veza s malom Azijom”, poručio je tada Panarin.
Pre četiri i po godine rekli ste da se 2020. može očekivati priključenje Srbije Evroazijskoj uniji. Tada ste najavili da će iste godine biti pušten u rad i gasovod „Turski tok”, što se, čini se, i ostvaruje. Beograd ovih dana potpisuje veliki sporazum sa EAEU – da li ste na to mislili?
– Potpisivanje sporazuma Srbije i EAEU o stvaranju zone slobodne trgovine otvara mogućnosti za trgovinske, ekonomske i investicione odnose sa svim državama EAEU, a pre svega s Rusijom. Početkom oktobra 2019. na samitu u Jerevanu, lideri EAEU odobrili su sporazum sa Singapurom i očekuje se priključenje Indije i Irana. To je smer ka pretvaranju Srbije u ključnu zemlju na Balkanu, zemlju ekonomskog prosperiteta. Za Beograd će primena ovog dokumenta značiti potpuno novu etapu prisustva na prostorima Evroazije. Ulazak na tržište sa oko 200 miliona potrošača s ukupnim BDP-om većim od 1,9 biliona dolara, omogućiće Srbiji da postane jezgro ekonomskog prosperiteta. „Turski tok” prolazi 402 kilometra kroz Srbiju, s protokom od 12,87 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Govorili ste da Beograd vidite kao jednu od četiri prestonice Evroazije, na čelu Balkanske konfederacije, koja bi, moguće, obuhvatala i Mađarsku?
– Evroazijska unija bi se mogla predstaviti kao globalni ruski geopolitički razvojni projekat u 21. veku, integralna nacionalna ideja ruskog i njemu bliskih evroazijskih naroda. EU je u fazi sistemske krize, a izlazak Velike Britanije jedan je od pokazatelja najteže krize na više nivoa. Obezduhovljena EU, s procesima dehristijanizacije, potiranja nacionalnog identiteta, razaranja porodice, duhovnih i moralnih vrednosti ima tužnu budućnost. Mađarska je jedina država EU koja u ustavu pominje hrišćanske vrednosti. Svoju prognozu smatram verovatnom – Beograd na čelu Balkanske konfederacije, koja može obuhvatiti i Mađarsku.
Problem Kosova i Metohije i dalje je otvoren i opterećuje Srbiju, kako vi na to gledate?
– Kriza na KIM ima mnogo uzroka, ali ne zaboravite da je jedan od važnih bio Prvi svetski rat. Britanska imperija je izazvala Prvi svetski rat kako bi uništila svoje glavne geopolitičke rivale – Rusku i Nemačku carevinu. Srbija je pretrpela ogromne gubitke, nakon čega je počelo aktivno naseljavanje Albanaca na KiM. Tome je i Tito, koji je bio pod britanskim uticajem, dao svoj doprinos. Istorijska analiza pokazuje da su Britanci tajna sila neprijateljski raspoložena prema pravoslavnoj Srbiji. Britanija više od 100 godina inicira razvoj kosovske krize. Nova runda počela je upadom kosovsko-albanskih specijalnih snaga u opštine sa srpskim stanovništvom na severu pokrajine, 28. maja 2019. i privođenjem 13 lokalnih Srba. Trenutak nije izabran slučajno – odmah nakon govora predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Narodnoj skupštini o kosovskom pitanju. Uz podršku Rusije situacija se tada stabilizovala.
Sada Vašington želi da se ubrza postizanje rešenja na KiM?
– Predložio bih da se razmotri u širem globalnom kontekstu, uzimajući u obzir borbu koja se vodi između globalista i patriota sveta. Vašington je podeljen u dve snažne, suprotstavljene grupacije. S jedne strane je nacionalno orijentisani patriota Donald Tramp, a s druge su globalisti, uglavnom demokrate i britanski lobi u SAD, čiji se centar moći i upravljanja nalazi u Londonu. Banka Engleske, prema mišljenju Fonda L. Laruša, sada je glavni organizator pokušaja puča u SAD, u formi impičmenta, sa ciljem svrgavanja Trampa. Ruke su mu u oblasti spoljne politike vezane konopcima američkog britanskog lobija i on pokušava da se oslobodi stega. Polako i sigurno kreće se ka cilju – oslobađanja SAD od britanskog jarma. Međutim, treba imati na umu da su ubijeni svi američki predsednici koji su tokom istorije zagovarali oslobađanje od britanskog jarma: Linkoln, Garfild, Mekinli i Kenedi. Tramp je okružen globalistima, londonskim agentima stvorenim u SAD tokom hladnog rata, čiji je početak objavio Čerčil u martu 1946. godine. Iza Trampa stoje snažne nacionalne snage patriotski nastrojenih predstavnika industrije, biznisa i specijalnih službi, pre svega mornaričke obaveštajne službe i NSA. Čini mi se da će sprečiti pokušaj puča i pomoći Trampu da uspostavi odnose s Rusijom. Tada će snažna zajednica Trampa i Putina moći da reši problem KiM.
Vaša nova knjiga „Hibridni rat – teorija i praksa” bavi se fenomenom o kome se mnogo govori poslednjih godina. Vi kažete da je to strategija koja kombinuje običan i informativni rat?
NATO je razvijao hibridnu ratnu strategiju duži niz godina. Američki general DŽejms Matis, bivši šef Pentagona, i pukovnik Frenk Hofman objavili su 2005. značajan članak „Budućnost rata: uspon hibridnih ratova”. U strateškom konceptu NATO iz 2010, „hibridne pretnje” se definišu kao pretnje koje stvara protivnik sposoban da adaptivno koristi tradicionalna i netradicionalna sredstva za postizanje sopstvenih ciljeva. U decembru 2015, na samitu ministara spoljnih poslova NATO usvojena je strategija hibridnog ratovanja koja pretpostavlja dominaciju alata „meke moći” sa ciljem dezintegracije evroazijskog prostora, stvaranje haosa i nestabilnosti u susedstvu Rusije. Srž hibridnog rata je informaciono ratovanje. To je kombinovanje vojnih snaga, političko-diplomatskih, finansijsko-ekonomskih, informaciono-psiholoških i informaciono-tehničkih metoda pritisaka, i obojenih revolucija, terorizma i ekstremizma, delovanja specijalnih službi, snaga za specijalne operacije i struktura javne diplomatije, koje se sprovode u skladu s planom neke vlade, vojno-političkog bloka ili transnacionalnih korporacija.
[adsenseyu4]
Preti li Srbiji i Balkanu ponovo opasnost veće destabilizacije, odnosno hibridnog napada, i ko bi mogao da ga izvede?
Srbija i Balkan su u opasnosti od destabilizacije. Pokretač hibridnog napada, kao i do sada, može biti London i njegov dugogodišnji agent DŽordž Soroš, rodom iz susedne Mađarske, u kojoj stalno pokušava da destabilizuje situaciju. Soroš je organizovao migracionu krizu pre nekoliko godina na Balkanu, kada su milioni mladih s Bliskog istoka, iz Afrike i Avganistana prošli preko Srbije. Postoje dve američke spoljne politike: zvanična Donalda Trampa i nezvanična probritanskog „klintonovskog klana” uz podršku britanskog agenta DŽordža Sorosa. Oni su u fazi akutne konfrontacije na Balkanu. Tramp je na zasedanju GS UN 24. septembra pozvao zemlje širom sveta da odustanu od globalizma i opredele se za nacionalizam, naglašavajući da mudri lideri stavljaju interese svojih naroda i zemalja na prvo mesto. „Budućnost ne pripada globalistima, već patriotama”, rekao je Tramp. Nezakonito svrgavanje Trampa je krajnji cilj globalista – klintonista i Soroša. Oni su postavili cilj destabilizacije Balkana, a zatim i cele Evrope, kako bi se diskreditovao Tramp i njegovi spoljnopolitički prioriteti, posebno stvaranje novog sistema međunarodnih odnosa koji će se zasnivati na uzajamno korisnoj saradnji među narodima i sprečavanju uplitanja u unutrašnje stvari država. Ako se odjednom na Balkanu „slučajno” dogodi novi međuetnički sukob, Bela kuća će neizbežno biti uvučena, a Tramp postati talac politike svojih probritanskih globalističkih protivnika. Naime, Balkan je strateško mesto za britansku kontrolu nad Evropom i Bliskim istokom. Zaista se nadam da će se 2020. dogoditi nova Jalta, kao 1945. godine. I da će tri glavna svetska lidera – Vladimir Putin, Donald Tramp i Si Đinping moći da stvore novi, pravedniji sistem međunarodnih odnosa zasnovan na dijalogu civilizacija i obostrano korisnoj saradnji među narodima.
(politika.rs)
