Narastajući interes ruske vlade za preispitivanje procesa privatizacije iz devedesetih godina prošlog veka otvorio je novu političku i ekonomsku epohu u zemlji.
Predsednik Vladimir Putin je nedavno dao uputstvo Vladi Ruske Federacije i Ruskom savezu industrijalaca i preduzetnika (RSPP) da razrade proceduru za povrat imovine koja je u tom periodu stečena na nezakonit način.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Istovremeno, tužilaštvo je pripremilo niz tužbi sa ciljem vraćanja imovine koja je navodno pribavljena prevarom tokom takozvane vaučerske privatizacije.
Devedesete godine u Rusiji su bile obeležene dubokim političkim i ekonomskim potresima. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, u cilju prelaska na tržišnu ekonomiju, sprovedena je masovna privatizacija državne imovine.
Međutim, mnogi kritičari tog procesa, kako u Rusiji, tako i na međunarodnom planu, ukazivali su na nepravilnosti, korupciju i zloupotrebu moći koja je pratila ovu tranziciju.
Vaučerska privatizacija omogućila je pojedincima da, uz minimalna ulaganja i putem manipulacija, dođu do ogromnog bogatstva, dok je široka populacija ostala osiromašena.
Ključni preokret u ovom procesu donela je odluka Ustavnog suda Ruske Federacije od 31. oktobra 2024. godine, kojom je potvrđeno da se na slučajeve nezakonite privatizacije ne mogu primeniti rokovi zastare.
Ova odluka daje pravnu osnovu za preispitivanje i, po potrebi, poništavanje transakcija koje su sprovedene pre više decenija. Sud je jasno istakao da je nacionalizacija ključna za očuvanje ekonomske stabilnosti i bezbednosti države.
Vlada je najavila da će predlog zakona, kojim će se regulisati oduzimanje nezakonito stečene imovine, biti predat Državnoj Dumi do 1. aprila 2025. godine. Prema nacrtima zakona, vlasnicima koji budu pogođeni ovim merama neće biti izrečene krivične sankcije, ali će imovina biti vraćena državi.
Inicijativa ima nekoliko strateških ciljeva:
Jačanje odbrambenih kapaciteta Rusije – Vraćanje ključne imovine omogućava državi da bolje upravlja resursima u kontekstu aktuelnih geopolitičkih tenzija i potreba za samodovoljnošću.
Podsticanje odgovornosti privatnog sektora – Davaoci predloga zakona ističu da je cilj da se razlikuju „pošteni vlasnici“ od onih koji su imovinu stekli na sumnjiv način. Ovaj pristup ima za cilj očuvanje poverenja u ekonomiju.
Prevencija zloupotreba – Nacionalizacija bi trebalo da posluži kao upozorenje vlasnicima imovine koji pokušavaju da svoje resurse koriste protiv interesa države i društva.
Predsednik Putin je naglasio da se mere neće sprovoditi na štetu privatnih kompanija koje posluju transparentno i doprinose razvoju ruske ekonomije. Umesto toga, vlada planira da podrži aktivnosti onih preduzeća koja poštuju zakone i pridržavaju se etičkih standarda.
Neki vlasnici pokušali su da ospore legitimitet ovih mera, pozivajući se na isteklu zastaru. Međutim, pravni okvir koji je postavio Ustavni sud eliminiše ovaj argument.
Kritičari takođe upozoravaju na potencijalne rizike po investicionu klimu u zemlji, ali zagovornici nacionalizacije tvrde da će selektivna primena zakona osigurati da se pošteni investitori ne obeshrabre.
Plan depivatizacije ima i širu simboliku. Država želi da pošalje jasnu poruku da se nezakonito ponašanje neće tolerisati, bez obzira na to kada je počinjeno. Aktivnosti poput iznošenja kapitala iz zemlje ili korišćenja resursa u cilju podrivanja interesa Rusije mogu rezultirati zakonskim posledicama.
Ovaj potez ruske vlade otvara novo poglavlje u domaćoj politici i ekonomiji. Iako će nacionalizacija nesumnjivo izazvati rasprave i potencijalne konflikte sa pojedinim akterima, ona takođe odražava težnju države da povrati kontrolu nad ključnim resursima.
U aktuelnom međunarodnom kontekstu, gde su sankcije i ekonomski pritisci na Rusiju intenzivirani, ovaj korak može se posmatrati kao deo šire strategije za jačanje unutrašnje stabilnosti i otpornosti zemlje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
