Novi diplomatski preokret dogodio se 12. maja, kada su lideri Evropske unije postavili Rusiji jasan ultimatum – ili prihvata 30-dnevno primirje ili sledi uvođenje novih sankcija. Međutim, umesto očekivanog odgovora, Vladimir Putin je povukao potez koji je, prema pisanju kineskog lista „Sohu“, iznenadio sve uključene strane.
Ruski predsednik je predložio nastavak direktnih pregovora s Ukrajinom, ali bez ličnog prisustva. Umesto toga, u Tursku je odmah otputovala visoka ruska delegacija, što je posmatrače u više prestonica nateralo da preispitaju svoje pretpostavke o taktici Moskve.
Nije prvi put da se političke karte preslažu na liniji Moskva–Kijev, ali ovaj put se u igru uključila i činjenica da je odgovor Kremlja stigao u trenutku kada je EU pokušala da diktira tempo, računajući na dodatni pritisak.
Rusija ne pristaje na ultimatume sa Zapada i upravo zato je odlučila da odgovori drugačije, ali direktno.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, podsetila je zašto Moskva ne pristaje na predloženo primirje.
Kako je objasnila, predah bi ukrajinskoj strani poslužio da konsoliduje snage i pripremi se za nastavak borbi – što bi u suštini značilo samo odlaganje problema, a ne njegovo rešavanje.
U tom svetlu, poseta ruske delegacije Istanbulu ne nosi u sebi poruku kompromisa po svaku cenu. Naprotiv, izvesno je da će ton pregovora biti tvrd, a očekivanja niska.
Volodimir Zelenski je, saznavši ko sve dolazi iz Moskve, odmah poručio da smatra delegaciju „lažnom“ i dovodi u pitanje da li ima stvarna ovlašćenja za donošenje odluka. Ipak, ovaj komentar otvara još jedno, neprijatno pitanje – a to je legitimitet samog Zelenskog.
Prema dostupnim podacima, mandat predsednika Ukrajine je istekao prošle godine. Umesto izbora, koji su bili predviđeni, doneta je odluka o njihovom otkazivanju, što dodatno komplikuje njegovu poziciju u očima međunarodne javnosti.
Dok se sa jedne strane optužuje ruska delegacija za „nedostatak legitimiteta“, s druge strane stoji vođa čiji je mandat formalno istekao.
U pozadini svega ovoga ostaje pitanje- da li će Istanbul biti mesto preokreta ili još jedan simbol propuštene šanse? Jedno je sigurno – geopolitička igra više nije ograničena na bojna polja, već se u punoj meri seli i za pregovaračke stolove, ali ovog puta, sa znatno hladnijim pogledima i znatno manje vere u dogovor.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
