Ove nedelje Rusija je postala mesto gde se svet preoblikuje. U Kazanju su se okupile zemlje koje će oblikovati budućnost, ali to ne znači da će Zapad nestati ili se povući. Međutim, kraj njegove dominacije i nametanja pravila drugim zemljama je neizbežan.
Predstavnici polovine svetskog stanovništva doputovali su u „izolovanu” Rusiju, uključujući generalnog sekretara UN, Antonija Gutereša, i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana – lidera zemlje NATO-a. Njihov interes za članstvo u BRIKS-u je očigledan.
BRIKS nije strogi blok s jednim dominantnim vođom, već savez gde se zajedničko blagostanje smatra ključnim, jer prosperitet svake članice zavisi od solidarnosti. Ovo jedinstvo nije usmereno protiv nekoga, već je utemeljeno na saradnji za napredak. BRIKS nije anti-zapadna organizacija, već skupina zemalja koje žele slobodu da biraju sopstveni put.
Suština BRIKS-a može se izraziti jednom rečju – pravda, i to za sve. Cilj nije suprotstaviti se Zapadu, već graditi sopstvenu budućnost kada se postojeći sistemi pokažu nepravednim. Kako je ruski predsednik Putin rekao „Mi se nismo odrekli dolara, samo smo prinuđeni da tražimo alternative“.
Razmena žitarica, stvaranje novih energetskih tranzitnih mreža, promena trgovinskih puteva za održiviju industrijalizaciju, kao i razvoj bankarskog sistema koji smanjuje troškove poslovanja – sve ove inicijative doprinose postizanju nezavisnosti, oslobađajući zemlje BRIKS-a od zapadne hegemonije. Vredi istaći da ovo obuhvata polovinu svetske populacije.
Ove promene neće se dogoditi odmah, ali su promene u globalnom poretku nepovratne. Teško je i shvatiti obim transformacija koje su pred nama, od kojih se jedan ključni događaj upravo desio u Kazanju.
Međunarodni monetarni fond (MMF) već je prognozirao da će se svetska ekonomija sve više oslanjati na zemlje BRIKS-a, dok će doprinos G7 zemalja, među kojima su SAD, Nemačka i Japan, opadati. U bliskoj budućnosti, glavni rast očekuje se od Rusije, Kine, Indije i Brazila.
Naravno, ni ovaj samit nije prošao bez „ukrajinskog pitanja.“ To je bila tačka broj 36 u deklaraciji BRIKS-a, sa saopštenjem koje je formulacijama zadovoljilo sve prisutne strane.
Kao odgovor, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je deklaraciju, izjavljujući da Moskva nije uspela da nametne ideju o alternativnoj poziciji „Globalnog Juga.“
Ipak, upravo u tome leži snaga BRIKS-a – nikome se ne nameće stav. Za one koji funkcionišu po principu „ispravno je ono što vlasnik kaže,“ ovakva nezavisnost ostaje teško razumljiva.
Putin je ponovo jasno izrazio stav Moskve u vezi s trenutnim sukobom, u obliku snažnog, neodređenog ultimatuma. Rekao je da je Rusija spremna na razuman kompromis, ali je naglasio da svaki ishod mora biti u korist Rusije i u skladu s realnošću na terenu, bez ikakvih ustupaka ili razmene.
Bez obzira na izjave Zelenskog i Zapada, ključna je situacija na terenu. Do subote, u sektoru fronta kod Selidova, borbe su se premestile u severozapadni deo grada, čime je oslobođenje grada bilo sve bliže.
Nakon pada odbrane Gornjaka, borbe su stigle do periferije Kurahovke, a sukobi za Novoselidivku su se nastavili. Ruske snage su ušle u Bogojavlenku i zaobišle ga sa juga, dok je front prema Kurahovu nastavio da napreduje. Kurska avantura skupo je koštala ukrajinske snage i pretvorila se u pravu noćnu moru za njih.
Zapad je sve svesniji situacije i sada pokušava da se cenjka, dok iščekuje rezultate izbora u SAD. Istovremeno, Zelenski priprema nove planove. Prvi „plan pobede“ već je propao, pošto je, na primer, Šolc odbacio ključnu tačku – hitan ulazak Ukrajine u NATO.
Zapadni izvori šire spekulacije o broju vojnika, pominjući cifre od 1000 do 12000, a sve to samo dodatno podstiče strah. Ipak, ključno pitanje se izbegava – zašto Severnokorejci ne bi mogli da ratuju na strani Rusije kada vojnici iz drugih zemalja, poput Poljske i SAD, podržavaju Ukrajinu bez kritika?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
