Dva tankera pod ruskom zastavom ponovo su na ruti ka Kubi, i to u trenutku kada ostrvo već neko vreme balansira na ivici ozbiljnog energetskog manjka.
Prema podacima koje prenosi Bloomberg, pozivajući se na analitičku kompaniju Kpler, u pitanju su konkretni brodovi sa sirovom naftom koji bi mogli da ublaže pritisak, makar privremeno.
Jedan od njih, “Anatolij Kolodkin”, nosi oko 730 hiljada barela nafte tipa Urals i već je isplovio iz ruskog Primorska. Kurs mu je usmeren ka komercijalnoj luci Matanzas na Kubi, a dolazak se očekuje do kraja meseca.
Drugi tanker, Sea Horse, koji je već prošlog meseca isporučivao rusku naftu ostrvu, u međuvremenu je promenio pravac i ponovo ide ka istoj destinaciji. Takvi manevri na moru, inače, nisu retkost u ovakvim okolnostima, ali sada dobijaju dodatnu težinu.
Ono što na prvi pogled deluje kao brzo rešenje, u praksi ipak ima zadršku. Sirova nafta ne može odmah da se koristi – mora kroz proces prerade, koji prema procenama traje između 20 i 30 dana.
Na to upozorava i Horhe Pinjon iz Energetskog instituta Univerziteta Teksas u Ostinu, koji godinama prati tokove goriva ka Kubi. Njegov stav je prilično jasan: slanje sirove nafte nije najefikasnije rešenje. Kako kaže, mnogo bi smislenije bilo isporučivati već prerađene derivate.
Ipak, čak i uz tu vremensku distancu, količina od oko 700 hiljada barela za Kubu predstavlja nešto poput sigurnosnog jastuka. Problem je, međutim, u ritmu potrošnje.
Ostrvu je za relativno normalno funkcionisanje potrebno oko 100 hiljada barela dnevno, što znači da ovakva pošiljka pokriva tek ograničen period. U takvoj računici svaki dan bez novih isporuka dodatno skraćuje prostor za manevrisanje i približava trenutak kada bi rezerve mogle da presuše.
U pozadini svega ostaje pitanje koje se ne izgovara glasno, ali lebdi nad celom situacijom: kako će reagovati Sjedinjene Američke Države i kakav će stav zauzeti prema ruskim tankerima koji plove ka Kubi, zemlji pod dugotrajnom blokadom.
Brodovi nose rusku zastavu, što dodatno komplikuje svaku potencijalnu reakciju drugih država. U diplomatskim i bezbednosnim krugovima već se spekuliše da bi svaki oštriji potez mogao da izazove žestok odgovor Moskve, što celu priču pomera iz sfere energetike u širi geopolitički okvir.
Za sada, more između Evrope i Kariba ostaje tiho, barem na površini. Ali tokovi nafte često su samo vidljiv deo mnogo dubljih procesa, a ova isporuka, koliko god delovala tehnički, mogla bi da otvori pitanja koja prevazilaze same brojeve i rute.
Ostaje da se vidi da li je ovo tek kratkoročno olakšanje ili uvod u novu fazu odnosa koji su ionako već dugo pod tenzijom.
