Rusija motri na vojnu bazu na Kubi dok se SAD pripremaju da napuste sporazum o nuklearnim raketama. Ako SAD stacioniraju rakete srednjeg dometa u Evropi, Rusija bi trebalo bar da razmotri da učini isto.
Viši ruski zvaničnik je predložio da njegova zemlja ozbiljno razmatra uspostavljanje vojne baze na Kubi u odgovoru na Trampov plan da napusti INF sporazum, predviđajući da bi “nova kubanska kriza“ mogla izbiti ako se SAD i Rusija ne dogovore.
[adsenseyu1]
Prema rečima generala Vladimira Šamanova, šefa odbrambenog komiteta ruskog donjeg doma parlamenta i bivšeg komandanta vazdušnodesantnih trupa, uz planiranje SAD da se povuku iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) iz doba Hladnog rata, odgovor Rusije bi trebalo da bude u “duhu tih vremena,“ reaktiviranjem ruskih vojnih objekata na Kubi.
SAD i Rusija su optužile jedna drugu da krše sporazum, ali je predsednik Donald Tramp objavio svoju nameru da ga sada okonča, otvarajući put za nove nuklearne i konvencionalne sisteme oružje u vrme povećanih tenzija.
“Da bismo ojačali naše vojno prisustvo na Kubi, potrebna nam je barem saglasnost kubanske vlade. Na kraju krajeva, ovo pitanje je više političko nego vojno, a danas je verovatno prerano govoriti o bilo kakvim konkretnim merama za odgovor na moguće američko povlačenje iz INF-a,“ rekao je Šamanov za novinsku agenciju Interfax.
“Sada je u toku aktivna faza procene ovog scenarija, a zatim će se predlozi pripremati sa procenama,“ dodao je on.
Ovo pitanje može biti podignuto kada novi kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel poseti Rusiju početkom novembra. Dijaz-Kanel, sveže lice kubanske komunističke partije, oprezan je po pitanju stranog vojnog prisustva, ali “politika je živa materija,“ rekao je Šamanov, dodajući da “Kuba ima svoje interese i bila je povređena američkim sankcijama.“
Ruski političar je dalje rekao da on “ne bi isključio“ izglede da se ruska vojna baza u ovoj karipskoj zemlji pojavi tokom ovih razgovora, što će navodno uključivati ruski zajam Kubi od 50 miliona dolara za kupovinu oružja. Odabran od strane Narodne skupštine svoje zemlje da zameni 86-godišnjeg Raula Kastra u aprilu, Dijaz-Kanel će zatim posetiti četiri druge komunističke zemlje sveta – Kinu, Severnu Koreju, Vijetnam i Laos.
Penzionisani vazdušnodesantni general je ranije pozvao Moskvu i Vašington da se dogovore i vrate se na pomirenje.
Prošle nedelje, sam Šamanov je za zvanične RIA Novosti rekao da “ako ne prestanemo sada, i ne sednemo da razgovaramo, onda bismo mogli dugoročno stvoriti uslove uporedive sa karipskom krizom.“ Istoga dana, ruski senator Aleksej Puškov je za državnu novinsku agenciju Tass rekao da je “opasnost u tome što SAD guraju svet ka još jednoj kubanskoj raketnoj krizi.“
Kubanska raketna kriza je bila velika konfrontacija koja je SAD i Sovjetski Savez dovela na ivicu nuklearnog rata početkom 1960-ih godina nakon neuspešnog pokušaja CIA-e da sruši kubansku vladu 1961. godine. Tokom sukoba, Moskva je stacionirala sovjetske nuklearne rakete na Kubi u odgovoru na raspoređivanje američkih raketa slične klase u Turskoj.
Iako je Tramp prvobitno ušao u kancelariju izražavajući nadu za zbližavanje između Vašingtona i Moskve, on je takođe pozvao na proširenje vojne moći. Prošle nedelje, on je najavio da želi da se povuče iz INF sporazuma, mere koja je zabranila raspoređivanje kopnenih nuklearnih i nenuklearnih balističkih rakete sa dometom od 500 do 5.000 kilometara.
Kremlj je upozorio da je takav potez pokazao da su SAD zapravo radile na sistemima oružja koji bi prekršili INF i “ako se ti sistemi razviju, onda su neophodne akcije iz drugih zemalja, u ovom slučaju Rusije, kako bi se obnovio balans u ovoj sferi.“ Drugi aktuelni i bivši ruski političari su uporedili to sa kubanskom raketnom krizom.
Nedavno je bivši sovjetski generalni sekretar Mihail Gorbačov, koji je potpisao INF sporazum zajedno sa predsednikom Ronaldom Reganom 1987. godine, takođe je upozorio na pojavu nove trke u naoružanju. U aprilu je on navio kubansku raketnu krizu kad je pozvao SAD i Rusiju da se sastanu jer vojni incidenti između njih “u današnoj naelektrisanoj atmosferi mogu dovesti do velikih problema.“
Webtribune.rs
