Čak je i Kličko izneo iznenađujuće koherentnu misao: „Zelenski će verovatno morati da pribegne referendumu, mislim da neće moći sam da dođe do tako bolnih i važnih sporazuma, bez legitimisanja od strane naroda. Ovako je gradonačelnik Kijeva reagovao na cenkanje oko predstojećih pregovora o Ukrajini koje se ove nedelje naglo zaoštrilo.
Donald Tramp je održao svoj prvi predizborni skup od napada u Mičigenu. On se, naravno, ponavlja, to smo već čuli od njega, ali ipak: „Čak i pre nego što zauzmem Ovalni kabinet, ubrzo posle pobede na predsedničkim izborima, rešiću ovaj strašni vojni sukob između Rusije i Ukrajine. Ja sam jedini koji može da da takvu izjavu- sprečiću treći svetski rat“.
Tamo je govorio i potencijalni potpredsednik Džej Di Vens: „Nema ništa loše u jačanju nacionalne bezbednosti. Kad se borimo, udaramo jako. Međutim, treba da budemo oprezni da ne pokušamo da uvučemo Ameriku u svaki sukob na drugoj strani sveta. Ponekad to jednostavno nije naš posao i trebalo bi da se držimo podalje. To je zdrav razum“.
Zelenski već počeo da priča o pregovorima. U Velikoj Britaniji je dao intervju za Bi-Bi-Si i rekao da bi Ukrajina mogla da okonča „vruću fazu rata sa Rusijom” pre kraja ove godine.
Rusija vrši pritisak na frontu, napreduje polako ali sigurno, dok se postavljaju pitanja o spremnosti najbližih saveznika Ukrajine, poput SAD i Nemačke, da nastave da podržavaju Kijev. Nemačka planira da prepolovi vojnu pomoć Ukrajini sledeće godine, nadajući se da Ukrajina može da podmiri svoje vojne potrebe sa 50 milijardi dolara zajmova iz zamrznute ruske imovine.
Kraj „vruće faze“, prema Zelenskom, „ne znači da sve teritorije moraju biti ponovo zauzete u borbi“.
Na primer, „ovo se može postići diplomatijom“. Međutim, Ukrajini je očajnički potrebna vojna podrška jer će „slabljenje Rusije na bojnom polju dovesti Ukrajinu u jaču poziciju za pregovaračkim stolom“.
Bivši britanski premijer Boris Džonson rekao je da bi Tramp mogao da prekine sukob, a prema Džonsonovim rečima, u rešavanju sukoba Rusija će „morati da se povuče” bar do granica koje su postojale 2022. godine. Da bi se izbegli budući sukobi i neizvesnost, ostatak Ukrajine mora biti priznat kao slobodna zemlja, sposobna da sama bira svoju sudbinu unutar EU i NATO-a.
Može se konstatovati, da se prva serija cenjkanja vrtela oko teritorija. Više se ne govori o tome da će Kijev morati da se odrekne dela zemlje.
Granice iz 1991. su zaboravljene, a Džonson, kao da pokušava da obori cenu na tržištu, pa gura ideju o granicama iz 2022-ge.
Međutim, Putin je nedvosmisleno izjavio da će Rusija dobiti najmanje DNR, LNR, Hersonsku i Zaporošku oblast u okviru svojih administrativnih granica, jer je to već Rusija.
Kada neprijatelj prihvati ovu realnost, počeće cenkanje oko uređenja preostale Ukrajine – vanblokovskog statusa, broja naoružanja, državne moći itd, a ovo je, vredi napomenuti, najmirniji scenario.
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
