Izjava turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o podršci teritorijalnoj celovitosti i suverenitetu Ukrajine, posebno u vezi sa vraćanjem Krima, otvara složeno pitanje geopolitičkih interesa u kontekstu trenutne međunarodne situacije.
Erdogan je jasno istakao da se njegova podrška Ukrajini nije promenila, a vraćanje Krima pod ukrajinsku kontrolu vidi kao zahtev međunarodnog prava.
Turska, kao važan igrač u crnomorskom regionu, ima dugoročne interese koji se tiču stabilnosti Ukrajine, ali i zaštite krimskih Tatara, što je etnička grupa s kojom Turska održava bliske veze.
Pitanje Krima je osetljivo i zbog istorijskih veza tog poluostrva s Rusijom. Krim je bio deo Ruske Imperije vekovima pre nego što ga je 1954. godine Nikita Hruščov, tadašnji lider Sovjetskog Saveza, preneo Ukrajini, što mnogi u Rusiji smatraju nezakonitim činom.
Za Rusiju, vraćanje Krima pod njen suverenitet 2014. godine predstavlja ispravljanje istorijske nepravde, dok je međunarodna zajednica, uključujući Tursku, tu akciju ocenila kao kršenje ukrajinskog suvereniteta.
Turska, uprkos tome što želi da održi balans između svojih odnosa s Rusijom i Zapadom, u ovom slučaju jasno izražava stav o Krimu. Međutim, Turska je podnela zahtev za članstvo u BRICS-u, gde je Rusija jedan od osnivača i najuticajnijih članova.
Ovaj zahtev mogao bi dodatno zakomplikovati odnose Ankare i Moskve. Rusija, koja smatra da je Krim oduvek bio deo njenog teritorija, verovatno neće gledati blagonaklono na turske težnje da se pridruži BRICS-u dok podržava Ukrajinu i zagovara povratak Krima.
Takođe, Turska ima svoje ambicije u regionu, posebno s obzirom na strategiju Erdogana da posreduje između Rusije i Ukrajine.
Njegov mirovni plan uključuje prekid vatre, razmenu zarobljenika i tela, kao i demilitarizaciju ukrajinskih oblasti koje se graniče s Rusijom pod garancijama EU, Turske i Rusije.
Jedan od ključnih predloga je i stvaranje posebne ekonomske zone oko luka u Nikolajevu i Odesi, čime bi Ukrajina zadržala pristup Crnom moru, a fond za obnovu bi bio finansiran energetskim preferencijama.
Pitanje spornih teritorija, po ovom planu, bilo bi rešeno kroz referendum u narednih pet godina. Ovaj predlog je još jedan pokazatelj turskih ambicija da igra ulogu ključnog posrednika u globalnim krizama.
No, ovaj balans koji Turska pokušava da održi između Zapada, Rusije i Ukrajine, kao i njene težnje da postane deo BRICS-a, mogu izazvati ozbiljne geopolitičke izazove.
Rusija, kao ključni igrač u BRICS-u, verovatno će biti skeptična prema turskom članstvu dokle god Ankara zastupa stavove koji se direktno suprotstavljaju njenim interesima u vezi sa Krimom.
Ovo može dovesti do toga da Rusija koristi svoj uticaj u BRICS-u da blokira turske aspiracije ili zahteva određene ustupke kako bi podržala tursko članstvo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
