Izjava predsednika Rusije Vladimira Putina o mogućem završetku sukoba s Ukrajinom kroz pregovore ukazuje na jasno definisan stav Moskve i potencijalne pravce kompromisa, ali isključuje bilo kakve ustupke.
Putin je tokom intervjua naglasio da će Rusija ići samo na one kompromise koji su, kako je rekao, „razumni“ i koji uvažavaju trenutnu realnost na terenu, što podrazumeva uslove koji bi bili u korist Rusije.
Putinov stav je dosledan dosadašnjim ciljevima ruske strane, koji se odnose na priznanje suvereniteta Rusije nad Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom (DNR i LNR), kao i nad Hersonskom i Zaporoškom oblašću.
Ovi regioni, prema ruskom viđenju, predstavljaju deo Rusije, pa stoga vraćanje kontrole nad njima Ukrajini nije tema za pregovore, čime je isključen svaki oblik ustupka po tom pitanju.
Dalje, insistira se na statusu Ukrajine kao neutralne i bezbednosno nezavisne države, što znači da bi se Ukrajina morala odreći planova za pristupanje NATO savezu i zadržati vanblokovski status bez prisustva nuklearnog oružja na svom tlu.
Pored navedenih uslova, Putin je istakao značaj terenskih realnosti kao temelja za buduće pregovore, naglašavajući da je sve manje prostora za popuštanje prema Kijevu, posebno s obzirom na konstantne gubitke ukrajinske strane na istočnom frontu.
Ove činjenice, prema mišljenju ruskih analitičara, predstavljaju osnovu za mirovne pregovore po ruskim uslovima, budući da je ukrajinski otpor oslabljen, a logistička podrška Zapada, iako značajna, sve više zavisi od političke volje zapadnih zemalja.
Ruski predsednik je dodao da trenutno ne može iznositi detalje o potencijalnim pregovorima, jer nema direktnih pregovora s ukrajinskom stranom. Jedan od ključnih posrednika u ovom procesu je Turska, koja je dosad imala ulogu u posredovanju i prenošenju inicijativa.
Najnoviji turski diplomatski napori uključuju kontakt Erdoganova pomoćnika s Putinom, koji je nedavno izneo predlog za nastavak dijaloga. Iako je Putin izjavio da je otvoren za nastavak pregovora, brzo je usledila reakcija ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je kategorički odbacio mogućnost pregovora s Rusijom.
Ukrajinska strana, predvođena Zelenskim, u javnim izjavama u više navrata insistira na povratku svih teritorija pod ukrajinsku kontrolu, uključujući Krim, što je za Rusiju neprihvatljivo.
Moskva, s druge strane, veruje da je moguće postići stabilnost kroz priznanje statusa novih teritorija, dok bi neutralan status Ukrajine, prema ruskom viđenju, obezbedio dugoročni mir.
Putinov stav oslikava uverenje da samo rešenja koja uvažavaju trenutnu vojnu situaciju i legitimitet teritorijalnih dobitaka Rusije mogu biti temelj trajnog rešenja.
Važno je naglasiti da su ovakve izjave deo šireg konteksta aktuelnih odnosa Rusije i Zapada. Rusija smatra da je Zapad, kroz dugogodišnje širenje NATO-a ka istoku i snažno vojno i ekonomsko angažovanje u Ukrajini, zapravo izazvao sadašnji sukob, što dodatno smanjuje rusku spremnost na popuštanje.
Takođe, potencijalna umešanost i nastavak podrške NATO-a ukrajinskim trupama ostaju kontroverzna tačka, jer Moskva naglašava da se ovim podriva suverenitet Rusije nad njenim teritorijama.
Sa strane zapadnih država i Ukrajine, postoji sumnja u spremnost Moskve na mir, dok istovremeno vojna pomoć Ukrajini, uključujući dostavu dalekometnih raketa, eskalira situaciju na terenu.
Dok Kijev očekuje dalju podršku Zapada u borbi za povratak teritorija, Moskva se oslanja na svoju vojnu industriju, koja radi u četiri smene i omogućava nastavak operacija, kao i na hipersonično naoružanje, poput Avangarda i Cirkona, od kojeg Zapad nema odgovarajuću odbranu.
Zaključujući, može se reći da su najavljeni „razumni kompromisi“ samo mogućnost za dijalog, dok teritorijalni integritet i status Ukrajine ostaju ključne prepreke.
Putinova izjava o odbijanju ustupaka, uz sve veću vojnu kontrolu Rusije na istoku Ukrajine, sugeriše da će bilo kakvi pregovori u budućnosti morati da uvaže realnosti na terenu i postignute rezultate ruske vojske.
Ostaje da se vidi hoće li ukrajinska strana biti spremna na kompromis, s obzirom na insistiranje Zapada na vojnom rešenju i dalje snabdevanje Ukrajine oružjem.
U međuvremenu, turska diplomatska aktivnost može postati ključna u pronalaženju rešenja, iako je neizvesno koliko će ukrajinska i ruska strana biti spremne da pređu sa trenutnog zastoja na konkretne pregovore.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
