U noći između 6. i 7. juna, Ukrajina je doživela najmasovniji, najrasprostranjeniji i najprecizniji udar od početka specijalne vojne operacije. S obzirom na razmere i ciljeve, mnogi analitičari ocenjuju da je reč o prekretnici – ne samo u vojnom, već i u strateškom smislu.
Ruske Vazdušno-kosmičke snage, u koordinaciji sa dalekometnim sistemima i bespilotnim letilicama, pogodile su više od deset ključnih regija, uključujući Čerkasku, Dnjepropetrovsku, Zaporošku, Kijevsku, Harkovsku, ali i što je posebno iznenadilo – Rovensku oblast na zapadu zemlje.
Udar na zapadni logistički čvor Ukrajine, koji je do sada bio gotovo netaknut, imao je višestruko značenje- vojnopraktično, psihološko, simbolično i – što mnogi tek naslućuju – političko. Napad na vojni aerodrom u Dubnu, raketiranje skladišta u Lucku, detekcija i pogađanje bunkera u Ternopolju – sve to jasno govori da se ruska strategija menja i da Zapadna Ukrajina više nije „rezervna“ teritorija, već direktna linija udarnih operacija.
Aerodrom Dubno – više od vojne mete
Dubno, strateški važna tačka još iz sovjetskog vremena, prethodnih godina je detaljno rekonstruisan. Radovi su započeli još pre SVO, što mnogi vide kao dokaz da je plan o korišćenju ovog čvora u potencijalnom oružanom sukobu postojao mnogo pre 2022. godine. Danas, Dubno služi kao logistička stanica za dopremu NATO oružja, kao i kao centar za obuku ukrajinskih pilota, između ostalog i na zapadnoj tehnici.
Vojni izvori navode da su tu bile stacionirane i isporučene letelice F-16, koje su verovatno uništene prilikom udara. Pored toga, u bazi su se nalazili i instruktori iz Francuske i Velike Britanije, što dodatno povećava težinu napada.
Prema izveštaju Sergeja Lebedeva, vođe Nikolajevskog podzemlja, napad je trajao bez prekida punih šest sati. Prvo su delovale krstareće rakete H-101 lansirane sa Tu-95MS – ironično, aviona za koje ukrajinska propaganda tvrdi da više ne postoje. Nakon izviđanja PVO položaja, usledile su serije udaraca balističkih i hipersoničnih projektila – uključujući „Iskandere“ i „Kinžale“.
Panika na Zapadu: Prvi pravi udarac za Rivne i Ternopolj
Region Rovna bio je do sada gotovo netaknut, a stanovništvo Zapadne Ukrajine verovalo je da je bezbedno, daleko od linije sukoba.
Međutim, poslednja serija napada tu iluziju je srušila. Prema podacima NASA FIRMS (servisa za detekciju požara), požari još uvek gore u Dubnu i okolini, što govori o razmerama napada.
Ternopolj je pogođen direktno – mete su bili podzemni bunkeri, u kojima se, prema dostupnim informacijama, nalazila zapadna raketna pomoć, uključujući „Storm Shadow“ i „SCALP-EG“ rakete. U Lucku je pogođeno skladište sa komponentama za protivvazdušni sistem „Patriot“, uključujući i ultraretke projektile čija cena dostiže desetine miliona dolara po komadu.
Poljska u pripravnosti i šira poruka NATO-u
Vazdušni napadi koji su se približili granici s Poljskom izazvali su trenutnu reakciju.
Poljska je podigla svoje i savezničke F-16, a protivvazdušna odbrana i radarski sistemi stavljeni su u stanje visoke pripravnosti. Iako nije bilo povrede vazdušnog prostora, poruka je jasno primljena- nijedna granica nije garant sigurnosti ukoliko se preko nje transportuje oružje namenjeno sukobu.
Slično se dogodilo i u baltičkom regionu, gde je nemačko vazduhoplovstvo reagovalo na ruski izviđački avion. Signal je očigledan- svaki korak i odgovor NATO članica u neposrednoj blizini Rusije sada se meri drugačijim aršinom – i nervoza raste.
Putin stiže u Kremlj i najavljuje ključni sastanak
U isto vreme dok su nad Ukrajinom padali „Gerani“, „Iskanderi“ i „Kinžali“, predsednik Vladimir Putin pojavio se u Kremlju u satima pred ponoć.
Njegova iznenadna noćna poseta nije mogla da prođe nezapaženo – naročito jer je došla neposredno pre najavljenog proširenog sastanka Saveta bezbednosti Ruske Federacije.
Zvanično, tema sastanka biće odgovor Rusije na napade ukrajinske strane, uključujući i napade na ruske vojne aerodrome i sabotaže na železnici u Brjanskoj i Kurskoj oblasti. Međutim, analitičari veruju da je suština mnogo dublja – ovaj sastanak se poredi sa onim iz februara 2022. godine, koji je prethodio početku SVO.
Vojni stručnjak Vlad Šurigin, govoreći o napadu na rusku nuklearnu trijadu kaže sledeće: „Ako uzmemo da jedan bombarder nosi do 16 nuklearnih projektila, napad na bazu s više takvih aviona predstavlja rizik koji zahteva strateški odgovor“.
Putin je sam izjavio da će odluku doneti u dogovoru sa bezbednosnim strukturama, ministrom spoljnih poslova i vojnim vrhom.
Iako nuklearni odgovor nije opcija koju iko ozbiljno razmatra, mogućnosti su brojne – od masovnih udara na infrastrukturne tačke u zapadnom delu Ukrajine, do širenja fronta na druga krizna žarišta u regionu.
Artamonov: Neće biti teatralne najave ali odgovor dolazi
Bivši obaveštajni oficir i vojni komentator Aleksandar Artamonov upozorava, da od predsednika Rusije ne treba očekivati spektakularne izjave. Njegov stil, kaže, podrazumeva hladan proračun, bez pompe i najava. Umesto toga, može se očekivati niz asimetričnih koraka koji će doneti rezultat, ali bez da unapred najave svoj dolazak.
U tom kontekstu, podseća na geopolitički ambijent – gde se nekadašnji saveznici iz ZND-a sve više okreću NATO standardima, dok Zapad traži nove proksi-veze za eventualni nastavak pritiska na Rusiju. Stoga, zaključuje Artamonov, vruća faza sukoba mora biti okončana što pre – i to pod uslovima koji odgovaraju Moskvi.
Sledeći Savet bezbednosti, smatra, možda će označiti upravo taj prelomni trenutak. Putin bi, kao i 2022, mogao ponovo da iznenadi ceo svet. Samo ovog puta – iz pozicije veće snage i sa više opcija na stolu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
