Kliknite ovde 🚀
Dok NATO jača svoje prisustvo uz granice Rusije, Moskva i Pjongjang otvaraju novu stranicu saradnje koju više niko ne pokušava da sakrije.
Do skoro su svi znali, ali se ćutalo. Severokorejski specijalci već su mesecima prisutni na frontu, rame uz rame sa ruskim trupama. Oružje i municija iz Kine i KNDР, vojna pomoć koja se do skora negirala – sada su postali stvar javne pohvale.
I ne samo to. Vladimir Putin je u zvaničnom saopštenju sa Kremlja istakao „nesalomivu hrabrost i odanost korejskih boraca“, zahvalivši se lično Kim Džong Unu i narodu KNDR. To nije slučajno. I nije samo znak pobede na terenu. To je signal – i to snažan, višeslojan i strateški kalibrisan.
Kako piše Sergej Latišev za Cargrad, razlog zašto se do juče strogo čuvana vojna tajna sada pretvara u političku objavu jeste složen, ali objašnjiv. Ispod površine nalaze se najmanje pet jakih motiva.
Poruka broj 1: poraz kod Kurska bio je tek uvod
Rusija je jasno poručila Kijevu – ono što se desilo u Kurskoj oblasti, gde su prema rečima Putina ukrajinske trupe i strani borci doživeli potpuni slom, nije izolovan slučaj.
Severokorejski borci, obučeni i disciplinovani, dokazali su se na terenu. I to nije kraj. Ako se napadi nastave, odgovor će biti isti, samo žešći. Upozorenje je namenjeno i saveznicima Kijeva – svaki novi pokušaj destabilizacije može pokrenuti lanac reakcija koji više niko neće moći da kontroliše.
Poruka broj 2: prijatelji se poznaju u nevolji
Za razliku od mnogih članica ODKB i Zajednice nezavisnih država, koje su se ustručavale da stanu uz Moskvu – Severna Koreja nije ni trenutak oklevala. Dok su se bivše sovjetske republike povlačile i pokušavale da se dodvore Zapadu, Pjongjang je bez ustezanja pružio podršku.
Moskva sada koristi taj kontrast kao jasno upozorenje svojim pasivnim „saveznicima“: nova realnost traži novu lojalnost. Nema više mesta za sedenje na dve stolice.
Poruka broj 3: vreme je za nove saveze, bez dozvole Ujedinjenih nacija
Ovo nije samo vojna, već i diplomatska ofanziva. Rusija kroz javno isticanje borbene saradnje sa Pjongjangom testira otpornost međunarodnog poretka koji se decenijama bazirao na sankcijama, izolaciji i etiketiranju.
Dve zemlje imaju potpisan Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu od 4. decembra 2024, a on po snazi prevazilazi sve zabrane koje su nekada progurane kroz Savet bezbednosti UN.
Kroz taj kanal otvara se i sasvim novi prostor saradnje: već su stigli izveštaji da su stotine Severokorejki zaposlene u logističkim centrima u Rusiji, poput onih u podmoskovskoj Elektrostalu, gde disciplinovano marširaju u uniformama Wildberries-a. U doba kada se tržište rada bori s manjkom radne snage, ovakva „tihodiplomatska“ saradnja ima i te kako praktičnu težinu.
Poruka broj 4: Tramp i Pjongjang ponovo na stolu
Rusija i Severna Koreja ovim manevrom takođe pripremaju teren za sledeći geopolitički potez – direktne pregovore KNDR i SAD, u čemu Kim Džong Un, po svemu sudeći, vidi šansu da prekine dugogodišnju izolaciju.
Kako prenosi američki Axios, tim predsednika Donalda Trampa već razmatra obnavljanje dijaloga s Pjongjangom. Ali ovaj put, situacija je potpuno drugačija – KNDR više nije usamljena meta, već deo operativnog saveza sa velikom nuklearnom silom.
Poruka broj 5: Pjongjang nije više sam – ako padne jedan, padaju oba
Danas, posle onoga što se dogodilo kod Kurska, niko ne može reći da bi potencijalni oružani napad na Severnu Koreju bio jednostavna stvar. Član 4. međusobnog sporazuma obavezuje i Rusiju i KNDR da jedna drugoj pruže punu pomoć u slučaju napada.
I dok zapadne analize raspravljaju o tome koliko su severnokorejske rakete postale preciznije zahvaljujući ruskoj vojnoj školi, jedno je sigurno – ako dođe do eskalacije, odgovor će biti udružen i silovit.
Ima li Evropa odgovor na ovo? Teško. Brisel je već najavio 17. paket restriktivnih mera. Portparolka Evropske komisije Paola Pinjo poručila je da se „vojna saradnja Rusije i KNDR neće tolerisati“. Njena koleginica Anita Hiper dodala je da će Unija „odgovoriti dodatnim merama“, ne precizirajući kakve to više opcije imaju posle skoro dve godine sankcija.
A možda im odgovor više i nije potreban – Moskva je pokazala da su nova pravila već u igri. Šta god rekli u Briselu, Moskva i Pjongjang imaju drugačiji plan – plan koji ne traži odobrenje.
I tu se priča ne završava. Ako išta možemo da naučimo iz svega ovoga, to je da borbena lojalnost danas vredi više od desetina sastanaka u diplomatskim salonima. A svet – on se polako navikava na to.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
