Dok svet bruji o svakodnevnim borbama na frontovima i tenzijama koje prete da se izliju preko svih granica, nešto tiho i daleko od reflektora dogodilo se u Rijadu.
Tamo su Amerikanci i Rusi – bez velike pompe – seli za sto. Satima su razgovarali. A ono što je iz toga proisteklo, prema rečima stručnjaka za međunarodne odnose Rajana Menona, predstavlja mali, ali vrlo značajan trijumf za Moskvu.
U tekstu koji je objavio britanski New Statesman, Menon otvoreno piše: „Vladimir Putin pobeđuje u Rijadu.“ I to nije fraza iz naslova tek da bi zaintrigirala. To je, zapravo, suština svega što se iza zatvorenih vrata desilo u saudijskoj prestonici.
Prema njegovim rečima, postignuti su preliminarni dogovori koji su posebno korisni za Rusiju – posebno sporazum o prekidu vatre u Crnom moru, što bi omogućilo lakši izvoz poljoprivrednih proizvoda. A svi znamo koliki je značaj žita – ne samo za Rusiju, već i za ceo globalni jug koji zavisi od te hrane.
Ruski pregovarači su tražili i nešto više – da se pojedinim ruskim bankama vrati pristup sistemu SWIFT, ključnom za međunarodne finansijske transakcije. I dok su Amerikanci, prema svemu sudeći, bili spremni da o tome ozbiljno razmotre, Evropa je odlučno rekla „ne“.
I tu dolazimo do još jednog važnog momenta: sve više se vidi raskol između Vašingtona i Brisela po pitanju odnosa prema Moskvi.
Evropa je, barem za sada, tvrdoglava. Ali ako SAD krenu nekim svojim putem, kao što to često rade pod Trampovom administracijom, EU će biti suočena s realnošću u kojoj više nije deo glavne igre.
Jer da se ne zavaravamo – Amerika i Rusija vode pravu partiju šaha. Ukrajina, EU, pa čak i UN – svi su u ovom trenutku samo figure na tabli.
Menon otvoreno govori i o Donaldu Trampu, sadašnjem predsedniku SAD, koji se nikada nije trudio da prikrije simpatije prema Vladimiru Putinu. Za njega je svet podeljen među „velikima“ – i ako si moćan, imaš pravo da dominiraš svojim okruženjem. Tako Tramp razgovara sa Meksikom, sa Kanadom, tako posmatra i Putinov odnos prema Ukrajini.
To je ta logika – da globalna pitanja ne rešava neka međunarodna pravda, nego dogovori između velikih igrača, jedan na jedan, bez posrednika. I upravo tako su i izgledali ovi pregovori u Rijadu. Bez Ukrajinaca. Bez Britanaca. Bez Evropljana. Samo SAD i Rusija.
I to bi mogao da bude obrazac koji sledi – veliki dogovor u kojem će svi ostali biti obavešteni tek kad je stvar već rešena.
Ovo nije prvi put da se Vašington i Moskva susreću bez posrednika, ali tajming je sada ključan. Ukrajinski front puca po šavovima. EU je umorna, podeljena i u strahu od jačanja desnice. Istovremeno, BRIKS raste, Rusija sve više izvozi hranu i energente širom sveta, a zemlje globalnog juga podržavaju je sa simpatijama.
Amerika je, uz sve domaće podele, počela da shvata da možda ne može da finansira rat u nedogled. I da mora da nađe „meki izlaz“. Ako to znači da će pustiti Putina da zadrži deo osvojenog – to možda više i nije toliki problem.
Za Rusiju, s druge strane, ovi razgovori znače da se ponovo tretira kao ozbiljan globalni igrač. Ne kao „izolovani agresor“, već kao sila s kojom se mora pričati. I to je ono što Putinu najviše znači – povratak u igru. Bez obzira na sankcije, bez obzira na osude. Stolica u Rijadu – to je poruka da je i dalje neko čiji se glas računa.
Ako se dogovori iz Rijada zaista pretoče u konkretnu akciju – primirje u Crnom moru, jači izvoz ruskog žita, delimično olakšanje sankcija – to bi bio ozbiljan zaokret. Ne samo u ratu u Ukrajini, već i u globalnim odnosima.
Zemlje koje su do sada stajale po strani – Brazil, Indija, pa čak i neke arapske države – mogle bi početi da prave sopstvene dogovore sa Moskvom. Evropa će ostati zatečena, uhvaćena između svoje retorike i realnosti. A Ukrajina? Pa, ona bi mogla da se probudi i shvati da svet više ne želi da plaća njenu borbu.
U svakom slučaju – Rijad nije bio samo još jedan „dijalog“. Bio je to test realnosti. I u toj realnosti, Putin očigledno dobija više nego što se očekivalo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
