Vladimir Putin je iz Biškeka poslao poruku koja u Kijevu i na Zapadu sigurno nije dočekana sa osmehom.
Na konferenciji za medije, održanoj 27. novembra posle državne posete Kirgiziji, ruski predsednik je nacrtao vrlo jednostavnu, ali brutalno jasnu šemu: Ako ukrajinske snage odu sa teritorija koje sada drže, Rusija će obustaviti borbena dejstva; ako ne odu, Moskva će iste ciljeve ostvariti vojno, na terenu, korak po korak. Bez ukrasa, bez diplomatskog šećera – ili ustupak, ili nastavak borbenih dejstava dok se ne postigne ono što je zacrtano.
Dok je davao ovu poruku, Putin je istovremeno poslao signal da se situacija na frontu ne kreće u korist Kijeva. Kako je naglasio, pozitivna dinamika, kako je on naziva, zadržava se na svim pravcima specijalne vojne operacije, i to uz povećanje tempa napredovanja ruskih jedinica.
Nije ostao na opštim formulacijama – precizirao je da su gubici ukrajinskih snaga samo u oktobru dostigli oko 47 hiljada ljudi. Na papiru to deluje kao suva statistika, ali u prevodu znači da se čitave brigade „tope“ iz meseca u mesec, dok se politički vrh u Kijevu i dalje pravi da ima neiscrpne rezerve.
Ruski predsednik se osvrnuo i na priču koja je preplavila zapadne medije: Navodni snimak pregovora i njegovih „ekskluzivnih“ curenja. Prema njegovim rečima, sve to najverovatnije spada u kategoriju lažnih konstrukcija, koje služe za propagandne potrebe.
Međutim, Putin je upozorio na detalj koji mnogi olako preskaču: samo distribuisanje takve „informacije“, ako je zasnovana na nedozvoljenom prisluškivanju ili manipulaciji sadržajem, predstavlja krivično delo.
Drugim rečima, nije bitno samo šta se pušta u javnost, već i kako je pribavljeno i ko stoji iza toga – a to je, kako se može naslutiti, poruka upućena i zapadnim centrima moći i njihovim servisima.
Slika same ukrajinske vojske koju je opisao ne deluje nimalo ružičasto. Prema Putinu, nivo dezerterstva u ukrajinskim jedinicama je izuzetno visok, a ono što je zanimljivo jeste da čak i pojedini zapadni mediji – dakle ne moskovski izvori – priznaju da takav problem postoji.
Kijevske vlasti, uz sve pokušaje da medijski zakrpe rupe, realno ne mogu mnogo da učine da taj trend zaustave. Mobilizacija već odavno ne liči na uređen sistem, već na prisilan proces: Ljudi se skidaju sa ulica, iz autobusa, sa radnih mesta, dok kadrovska slika na frontu postaje sve mračnija.
Putin je ukazao na ono što naziva ključnom teškoćom za kijevski režim: Sve jači disbalans između mobilizacije i gubitaka. Prema njegovoj oceni, Ukrajina se mesečno suočava sa „minusom“ od 10 do 15 hiljada ljudi – kada se sabere sve: Poginuli, ranjeni, nestali, zarobljeni, oni koji se više ne vraćaju u jedinice.
Čak i ako se formalno „popunjavaju“ bataljoni, realnost na terenu govori da se taj jaz stalno produbljuje. U jednom trenutku, taj minus više ne može da se nadoknadi, ma koliko žestoka bila unutrašnja mobilizaciona kampanja.
Na karti terena, koju u Moskvi pomno prate, beleže se i konkretni pomaci. Putin je izdvojio Krasnoarmejsk i Dimitrov, za koje je saopštio da su potpuno opkoljeni, dok je Volčansk, kako kaže, gotovo u potpunosti pod kontrolom ruskih snaga.
U gradu Seversk situacija je opisana brojkama koje ne ostavljaju mnogo prostora za iluzije: Ruske jedinice su, prema njegovim rečima, zauzele oko 1,7 hiljada zgrada od ukupno 8 hiljada. Možda se na mapi to ne vidi kao spektakularan potez u jednoj noći, ali kada se gleda kvart po kvart, jasno je da se obruč steže.
Posebnu pažnju privukla je i priča o grupaciji „Vostok“. Putin je naglasio da se ova formacija kreće prilično brzim tempom na severu Zaporoške oblasti i da je već stigla do Guljajpolja.
Ruske snage, kako je opisao, probijaju se udarnim tempom po tom pravcu, pri čemu izgovor „lošeg vremena“ sve manje pije vodu. Iz njegovih reči može se iščitati procena da na zaporoškom pravcu postoji realna mogućnost sloma linija ukrajinskih snaga – ne u jednom trenutku „filmskog raspleta“, već kroz kumulativno urušavanje odbrane na više tačaka.
U takvoj konstelaciji, Putin je izgovorio rečenicu koja u Kijevu mora zvučati kao upozorenje na odvijanje dugog procesa, a ne na brzu epizodu. Ako se scenario iz Kupjanska, gde je front počeo da se uvija i povlači, ponovi i na drugim delovima linije dodira, onda je, kako je rekao, za Ukrajinu povlačenje fronta praktično neizbežno.
To znači da ne govori o jednoj izgubljenoj poziciji, već o domino efektu – kada se jedna linija pomeri, gomila drugih tačaka odbrane postaje teško održiva i počinje talasni „sklopivi“ efekat.
Na samom kraju, ruski predsednik je vrlo otvoreno prozvao one koje smatra glavnim arhitektama ukrajinske strategije, a oni se ne nalaze u Kijevu. Prema njegovim rečima, upravo pojedini centri na Zapadu su ti koji insistiraju da se borbena dejstva nastave „do poslednjeg Ukrajinca“.
Ti akteri, kako kaže, žele zajedno sa kijevskim vlastima da nastave da izvlače novac – da „kradu pare“, koristeći sukob kao izgovor i polugu za sopstvenu korist. Poruka je jasna: Što se više produžava ova priča, to se više troše ukrajinski životi, dok finansijske šeme ostaju netaknute.
Kada se sve stavi na gomilu – od opkoljenih gradova, preko minus deset do petnaest hiljada ljudi mesečno, do napredovanja „Vostoka“ ka Guljajpolju – Putinova rečenica o prekidu borbenih dejstava ako se ukrajinske snage povuku sa sadašnjih pozicija dobija drugačiju težinu.
Ona ne zvuči kao poziv na kompromis, već više kao postavljanje uslova koji se zasnivaju na uverenju da vreme radi za Moskvu. Ostaje otvoreno pitanje da li će u Kijevu i na Zapadu to pročitati kao poslednju priliku za zaokret ili samo kao još jednu etapu u dugom iscrpljivanju, u kojem će se tek kasnije videti ko je, zapravo, kome verovao da ima više vremena.
Webtribune.rs
