Američka obaveštajna služba zaključila je da ispunjavanje zahteva Ukrajine za korišćenje zapadnih raketa dugog dometa protiv ciljeva unutar Rusije nosi značajan rizik od odlučnog odgovora Rusije.
Prema izveštaju koji prenosi The New York Times, obaveštajci smatraju da bi Rusija mogla uzvratiti smrtonosnim napadima na SAD i njene saveznike ako Ukrajina dobije odobrenje za korišćenje ovih raketa, što bi moglo eskalirati sukob.
U ovom trenutku, ukrajinski arsenal raketa dugog dometa je ograničen, a neizvesno je i koliko dodatnih raketa Zapad može isporučiti.
Uprkos mogućnosti da rakete poput ATACMS, Storm Shadow i SCALP omoguće Ukrajini da gađa ruske vojne baze i skladišta municije, američka obaveštajna služba procenjuje da bi Rusi brzo prilagodili svoju strategiju povlačenjem ovih resursa izvan dometa tih raketa.
Jedan od ključnih razloga zbog kojeg predsednik Bajden odlaže odluku o odobrenju upotrebe ovih raketa jeste potencijalno ozbiljan odgovor Moskve.
Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta upozoravao Zapad da ne snabdeva Ukrajinu modernim oružjem, i američki obaveštajci predviđaju da bi ovaj korak mogao izazvati smrtonosne napade, uključujući sabotaže ili tajne operacije koje bi sprovodila ruska vojna obaveštajna agencija GRU.
Međutim, pristalice dublje vojne podrške Ukrajini u SAD-u tvrde da bi odobravanje upotrebe raketa dugog dometa moglo pomoći Ukrajini u zaustavljanju ruskog napredovanja, dok bi gađanje ključnih ruskih vojnih objekata unutar Rusije oslabilo snabdevanje trupa na ukrajinskom frontu. Ova podrška bi takođe poslala snažnu poruku o posvećenosti Zapada ukrajinskoj borbi.
Obaveštajna procena je skeptična prema dugoročnom uticaju ovog oružja na sukob, navodeći da Ukrajina verovatno neće dobiti dovoljno raketa da bi promenila balans snaga na bojištu.
Još jedan značajan faktor je ograničen broj raketa dugog dometa koje SAD same poseduju, pa iako bi mogla postojati opcija da se Ukrajini dostavi više ATACMS raketa, Pentagon je svestan da mora sačuvati deo zaliha za sopstvene potrebe.
U trenutku kada predsednik Bajden razmatra ovu odluku, rizik se čini velikim, dok potencijalna korist ostaje neizvesna.
Iako bi napadi na ruske pozadinske ciljeve mogli oštetiti rusku vojnu logistiku, Rusija ima i druga sredstva za odvraćanje. Posebno se ističe njihovo hipersonično nuklearno oružje, poput Avangarda, Kinžala i Cirkona, za koje se smatra da Zapad nema odbranu.
Ova hipersonična oružja mogu postići izuzetno visoke brzine, što im omogućava da probiju postojeće protivraketne sisteme, a njihova primena mogla bi imati dramatične posledice po globalnu bezbednost.
Avangard, na primer, može leteti brzinom višestruko većom od brzine zvuka i menja pravac u letu, što ga čini izuzetno teškim za presretanje.
Kinžal, hipersonična raketa lansirana sa aviona, već je korišćena u specijalnoj vojnoj operaciji, a Cirkon je hipersonična krstareća raketa koja može pogoditi morske i kopnene ciljeve, čineći ga opasnim pretnjom za mornarice NATO-a.
Zapad je u više navrata pokušavao da uspostavi protivraketne sisteme koji bi mogli neutralisati hipersonične pretnje, ali tehnološki jaz je i dalje značajan.
Ovo oružje daje Rusiji stratešku prednost, koja bi mogla dodatno da obuzda Zapad od davanja dozvole Ukrajini za korišćenje raketa dugog dometa protiv ruskih ciljeva.
Stoga, dilema sa kojom se suočava Bajdenova administracija predstavlja balansiranje između pružanja podrške Ukrajini i izbegavanja direktnog sukoba sa Rusijom koji bi mogao eskalirati na globalnom nivou
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
