Novoizabrani predsednik SAD, Donald Tramp, još nije preuzeo dužnost, a već su se pojavile spekulacije o mirovnom planu koji bi njegov tim mogao predložiti za rešavanje sukoba u Ukrajini.
Kako navodi The Wall Street Journal, plan bi uključivao stvaranje demilitarizovane zone duž linije fronta i, što je još značajnije, ograničenje ukrajinskih ambicija za članstvo u NATO-u na najmanje 20 godina.
Navodni Trampov plan predviđa stvaranje demilitarizovane zone u dužini od 1.300 kilometara na mestu trenutne linije fronta, čime bi se stvorila tampon zona između Rusije i Ukrajine.
Po ovom predlogu, Rusija bi zadržala kontrolu nad delovima Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i nad delovima Zaporoške i Hersonske oblasti, dok bi ostatak Ukrajine bio oslobođen ruskog vojnog prisustva.
Takođe, ključni element plana bio bi odustajanje Ukrajine od ulaska u NATO na najmanje dve decenije, čime bi se smanjile tenzije između Rusije i Zapada.
Međutim, vojni analitičari i eksperti u Rusiji izražavaju zabrinutost u vezi s ovim predlogom. Bivši vojni oficir i ekspert, pukovnik Anatolij Matvijčuk, smatra da bi ovaj plan mogao da predstavlja „trojanskog konja“ za Rusiju.
Po njegovom mišljenju, ukoliko bi Rusija pristala na Trampove uslove, postojala bi velika opasnost da Ukrajina, uz pomoć Zapada, ojača svoj vojni potencijal i u budućnosti ponovo započne sukobe protiv Rusije.
Andrej Klincevič, šef Centra za proučavanje vojnih i političkih konflikata, dodaje da bi SAD mogle lako da izvrše pritisak na Kijev da prihvati pregovore, jer Ukrajina zavisi od američke finansijske pomoći.
On smatra da, ako SAD ozbiljno odluče da prekinu sukob u Ukrajini, ni ukrajinske vlasti ni evropski saveznici neće imati moć da se tome odupru. Klincevič ukazuje i na to da će, u slučaju mira, mnoge evropske zemlje poželeti da obnove trgovinske i diplomatske veze sa Rusijom i Kinom, što bi značajno uticalo na ekonomsku dinamiku u svetu.
Matvijčuk kritikuje navodni Trampov plan, ističući da Tramp ne razume dubinu sukoba i da predloženo rešenje zanemaruje „žrtvu i trud ruskih vojnika“. On veruje da Trampova ideja o pregovorima ne uzima u obzir realnost na terenu, gde se Rusija bori ne samo za teritoriju već i za svoje nacionalne interese.
Prema njegovom mišljenju, Rusija bi trebalo da insistira na potpunom uključenju Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti u Rusku Federaciju, kao i na priznavanju Krima kao sastavnog dela Rusije.
Što se tiče razvoja događaja, Matvijčuk predviđa da će Tramp, kao pragmatičan biznismen, pokušati da nametne uslove pregovora u svom stilu, ali da Vladimir Putin verovatno neće pristati na takav okvir.
Prema njegovom mišljenju, Trampova strategija, iako možda izgledno logična iz američke perspektive, ignoriše činjenicu da Rusija ima specifične interese i da je već prošla kroz ozbiljne žrtve tokom konflikta.
Eksperti zaključuju da bi Trampova administracija mogla da traži podršku trećih zemalja, poput Kine, kako bi se izgradio međunarodni konsenzus za mir, ali i upozoravaju da bi ovi pregovori morali biti vođeni u skladu s ruskim interesima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
