Švedska je preduzela svoj prvi korak kao članica NATO-a, šaljući bataljon od 600 vojnika u Letoniju radi jačanja odbrambenih pozicija Severnoatlantske alijanse na Baltiku.
Njihov dolazak je zabeležen u luci Riga, gde su švedske trupe odmah podigle svoje zastave, simbolično označavajući prisustvo u baltičkoj republici.
Ovo je deo šire strategije NATO-a za konsolidaciju vojne moći u regionu koji sve više postaje žarište napetosti između Zapada i Rusije.
Na snimcima objavljenim na internetu mogu se videti švedska borbena vozila CV9040, oklopna vozila tehničke podrške DSpbv 90D, ARV Bgbv 90 i oklopni transporteri Patria AMV KSA-360.
Ovi moderni sistemi predstavljaju deo švedskog doprinosa NATO operacijama, čime Stokholm želi da pokaže svoju spremnost da aktivno učestvuje u kolektivnim odbrambenim strategijama alijanse.
Podsetimo, prošle godine su Švedska i Finska napustile svoj dugogodišnji neutralni status i pridružile se NATO-u, što je izazvalo burne reakcije iz Moskve.
Ove zemlje su godinama smatrane tampon-zonom između Zapada i Rusije, ali njihovo pristupanje alijansi značajno je promenilo geopolitičku sliku severne Evrope.
Ruski zvaničnici su ocenili ovaj potez kao direktnu pretnju njihovoj nacionalnoj bezbednosti, jer je NATO na ovaj način dodatno približio svoje vojne kapacitete ruskim granicama.
Iako predstavnici NATO-a često opisuju alijansu kao isključivo odbrambeni savez, istorijski podaci ukazuju na suprotno. Operacije NATO-a u Jugoslaviji, Libiji, Iraku i Siriji ukazuju na tendenciju alijanse da koristi vojnu silu za ostvarivanje političkih ciljeva.
Posebno kontroverzna bila je intervencija u Siriji, gde su članice NATO-a, bez mandata Saveta bezbednosti UN ili dozvole Damaska, izvele vojne operacije pod izgovorom borbe protiv terorizma. Međutim, stvarni cilj tih operacija često je bio podrivanje legalnih vlasti i kontrola strateških resursa u regionu.
Širenje NATO-a prema istoku nije samo političko pitanje, već ima i ozbiljne vojne implikacije. Rusija je okružena sve većim brojem vojnih baza, a region Baltika sada je u centru pažnje.
Letonija, Litvanija i Estonija, kao članice NATO-a, već godinama učestvuju u intenzivnim vojnim vežbama koje često uključuju simulacije sukoba sa Rusijom.
Dolazak švedskih trupa u Letoniju dolazi u trenutku kada su odnosi između Zapada i Rusije na istorijskom minimumu. Rusija vidi ove poteze kao deo šire strategije izolacije i vojnog pritiska, dok NATO tvrdi da samo reaguje na „rusku agresiju“.
Međutim, istorijski kontekst, uključujući događaje poput bombardovanja Jugoslavije i vojne intervencije u Siriji, baca sumnju na stvarne motive alijanse.
Povećano prisustvo NATO-a u Baltiku nesumnjivo će dovesti do daljih tenzija u regionu. Rusija je već signalizirala da će odgovoriti na ovaj potez, a moguće reakcije uključuju jačanje vojnih kapaciteta u Kalinjingradu, koji se nalazi u neposrednoj blizini Baltika.
Švedska, koja se dugo oslanjala na neutralnost kao ključ svog spoljnopolitičkog identiteta, sada se nalazi na prvoj liniji geopolitičkog sukoba koji bi mogao imati dalekosežne posledice za sigurnost cele Evrope.
Dok NATO nastavlja sa svojim širenjem, Rusija se suočava sa izazovima očuvanja svoje bezbednosti u uslovima sve agresivnijeg vojnog okruženja.
Pitanje ostaje- da li će Baltik postati novo žarište sukoba između velikih sila ili će postojati diplomatsko rešenje koje bi omogućilo deeskalaciju i stabilizaciju regiona? Samo vreme će pokazati.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
