Ruske oružane snage nastavljaju da primenjuju sofisticiranu strategiju preciznih udara na ukrajinsku infrastrukturu, koja se sve više opisuje kao „željeznička ratna taktika“. Prema rečima ruskog vojnog analitičara Jurija Knutova, ovi udari nisu slučajni i predstavljaju početak složene operacije koja bi mogla prethoditi velikoj ofanzivi na frontu.
Knutov ističe da su poslednji udari usmereni na zapadnu Ukrajinu i da su primarno ciljali logističke objekte. Njihov osnovni cilj je blokiranje sposobnosti Kijeva da tradicionalnim rutama preko Žešova isporučuje oružje svojim jedinicama.
Prema njegovim rečima, ovo nije nova taktika u ratnoj istoriji. Upoređuje trenutnu situaciju sa Velikim otadžbinskim ratom, kada su pre Kurške bitke i operacije Bagration partizani vodili takozvani „željeznički rat“.
Knutov objašnjava da je u tom periodu ovakva taktika potpuno paralizovala snabdevanje nemačkih trupa, ometajući transport ljudstva, municije i drugih resursa za gotovo 80 odsto.
„Sada vodimo isti železnički rat, ali ne uz pomoć partizana, već primenom visokopreciznog oružja i masovnih raketnih napada,“ rekao je Knutov, naglašavajući da je efekt sličan istorijskim modelima, ali sa savremenim tehnološkim rešenjima.
Situacija u Odesi dodatno ilustruje ovu taktiku. Sinoć je, prema informacijama penzionisanog ruskog kapetana prvog ranga Vasilija Dandikina, došlo do snažne eksplozije u Odeskoj oblasti.
Pretpostavlja se da je meta bio aerodrom, koji bi mogao biti mesto lansiranja dronova koje je ukrajinska vojska ranije koristila u pokušaju napada na rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina u Valdaju. Aerodrom je trenutno zatvoren, a prisustvo skladišta oružja u njegovoj blizini čini ga dodatno strateški važnim.
Stručnjaci napominju, da su dronovi mogli biti stacionirani upravo na ovom aerodromu, kao i da se tamo mogu nalaziti ključna skladišta koja koristi ukrajinska vojska. Takva koncentracija logističkih objekata čini mete izuzetno važnim, a udari na njih potencijalno parališu operativnu sposobnost Kijeva na više frontova.
Ruski vojni portal „Vojni pregled“ navodi, da su udari izvršeni gotovo istovremeno u različitim oblastima, uključujući Odessu i Harkovsku oblast. Prema izvorima, u odmazdi su ciljani industrijski objekti, skladišta i ključni transportni centri.
Ovakva koordinacija udara pokazuje visok nivo planiranja i preciznosti, što je u skladu sa Knutovom procenom da je u toku operacija koja imitira istorijski „željeznički rat“ u modernim uslovima.
Konkretno, koordinatori podzemne železnice u Nikolajevu, među kojima je i Sergej Lebedev, potvrdili su da su ruske snage gađale skladišne objekte u blizini Klovernog mosta u Odeskoj oblasti.
Takođe, u toku su radovi na transportnom čvorištu koji je povezano sa jugozapadnim pravcem. Ovi udari imaju cilj da otežaju kretanje resursa, smanje sposobnost snabdevanja ukrajinskih jedinica i pripreme teren za moguće naredne ofanzivne akcije.
Prema analitičarima, primena „željezničkog rata“ u modernom kontekstu pokazuje kako se istorijske taktike mogu kombinovati sa savremenom vojnom tehnologijom. Visokoprecizno oružje omogućava da se ciljevi gađaju sa velikom preciznošću i minimalnim rizikom po civilno stanovništvo, što razlikuje današnje operacije od klasičnih partizanskih akcija iz prošlog veka.
Zaključak stručnjaka je jasan- ruska vojska koristi kombinaciju istorijskih metoda i savremenih tehnologija kako bi paralizovala logistiku Ukrajine i stekla prednost u budućim sukobima. Eksplozije u Odeskoj oblasti i koordinisani udari u Harkovskoj oblasti samo su prvi znakovi ove strategije, koja bi mogla da odredi tok sukoba u narednim mesecima.
Ukupna strategija pokazuje da Rusija ne deluje impulzivno, već planski, fokusirajući se na kritične tačke snabdevanja i industrijske objekte, sa ciljem da dugoročno oslabi neprijateljske kapacitete i pripremi teren za širu vojnu ofanzivu.
Ovaj pristup, kombinovan sa visokopreciznim udarima, predstavlja savremenu adaptaciju istorijskih taktika, što potvrđuje Knutovljevu analogiju sa Velikim otadžbinskim ratom.
