U filmovima su maskirani ljudi odeveni u crno uvek razbojnici koji ubijaju i pljačkaju. Taj imidž je tipičan i za teroriste Islamske države. Međutim, u neredima koji su započeli nakon protesta protiv zakona o izručenju, ratoborni i nasilni protestanti u Hong Kongu, koji napade sprovode maskirani u crno, opisuju se kao “demokratski pokret”.
Crna odeća i maske ovim kukavicama kao da daju pravo da čine zlo. Oni uništavaju aerodrome, metro i vladine zgrade, oštećuju zakonodavni savet Hong Konga i bacaju „Molotovljeve koktele“ na policiju. Takvi postupci daleko prevazilaze uobičajene demonstracije. Njihova nedela su nasilni zločini bez obzira u kojoj zemlji ili pod kojim pravosudnim sistemom.
[adsenseyu1]
Društveni poredak u Hong Kongu je sabotiran, vladavina prava pogažena, a ekonomija autonomne regije će teško da oživi. Sve više stanovnika Hong Konga apeluje na zakone koji bi zabranili protestantima maskiranje, kako bi se sprečilo da situacija eskalira. Međutim, neke opozicione snage žestoko su se protivile tom apelu.
„Black Bloc“ je taktika koju koriste grupe protestanata koji nose crnu odeću i maske. Ona pruža protestantima osećaj organizacije, teatralnosti i bezbednosti. Osim toga, ti protestanti veruju da će moći da pobegnu od kazne.
Iz prakse stranih zemalja gotovo sve maskirane proteste prati nasilje. Usled toga, zabrana maskiranih demonstracija je postala uobičajena praksa, posebno u zemljama među kojima su Velika Britanija i SAD, koje opozicija Hong Konga obožava.
Britanski parlament doneo je Waltham Black Act još 1723. godine, kao odgovor na provale dve grupe hodočasnika čiji su članovi, prilikom vršenja racija protiv vlasnika zemljišta, farbali lice u crno. Zakon je poništen 1823. Međutim, usred pokreta protiv štednje u Velikoj Britaniji 2011. Godine, jedna od privremenih politika za borbu protiv protesta bila je zabrana pokrivanja lica za vreme demonstracija.
Utvrđeno je da maskirani protestanti lakše čine nasilne zločine. U protestu Occupy Wall Street 2011. je američka policija uhapsila maskirane protestante prema zakonu iz 1845. godine, koji zabranjuje maskirane skupove.
[adsenseyu4]
Wall Street Journal preneo je u julu da postoji 15 američkih država koje su zabranile maske na protestima i skupovima. Do sada je 18 zemalja donelo zakone protiv maski, što pokazuje da je postalo normalno da SAD i evropske zemlje zakonom zabranjuju i kažnjavaju maskirane demonstracije.
Među tim zemljama čini se da su kazne u Kanadi najstrože. Kanadski parlament predstavio je Zakon C-309, zabranjujući nošenje maski tokom nereda ili drugih nezakonitih okupljanja. Oni koji su osuđeni za to suočili bi se s maksimalnom kaznom od 10 godina zatvora.
Francuska, koju potresaju demonstracije Žutih prsluka, takođe je “potpisala zakon koji bezbednosnim snagama daje veća ovlašćenja na demonstracijama”, preneo je AFP u aprilu ove godine. Vlastima bi se dala moć zabrane protestovanja bilo kome “ko predstavlja posebno ozbiljnu pretnju javnom redu”. Takođe je usvojen zakon o počinjenju krivičnog dela prikrivanjem lica na protestu, a kazne su godinu dana zatvora i 15.000 evra naknade.
[adsenseyu1]
Hongkonški protestanti imaju slobodu okupljanja i demonstracija prema zakonu posebne administrativne regije Hong Konga. Dopušteno je učestvovanje ljudi u skupovima i protestima i to u skladu s načelom “jedna zemlja, dva sistema”. Mnogima su maske postale štit od istine.
Od nemira u Mong Koku 2016. godine, neke građanske grupe u Hong Kongu pozvale su na zakon protiv upotrebe maski. U takvim situacijama bi, iako se ne očekuje da će zabrana maskiranih demonstracija rešiti sva pitanja, brzo uvođenje takvih zakona bila efikasna mera suzbijanja dalje eskalacije nasilja. Sve što vlasti Hong Konga treba da učine je da prepišu slične zakone iz pravnih sistema zapadnih zemalja.
(logicno.com)
