Na prvi pogled, priča deluje poznato: posle preležanog COVID-19 deo ljudi ne uspeva da se potpuno vrati u staru formu.
Glavobolje koje ne popuštaju, vrtoglavice, problemi sa ravnotežom, oslabljen ili izgubljen osećaj mirisa. Međutim, novi podaci sugerišu da se iza tih simptoma možda krije dublji i dugotrajniji trag u mozgu.
Istraživači sa Univerziteta Stoni-Bruk objavili su u časopisu eBioMedicine rezultate analize koja je obuhvatila 227 pacijenata koji su preležali COVID-19 i potom razvili neurološke tegobe. Fokus nije bio samo na simptomima, već na onome što se može izmeriti – konkretno, na nivou tau-proteina u krvi.
Kod osoba sa neurološkim manifestacijama dugotrajnog COVID-19 uočen je povišen nivo patološke forme tau-proteina, poznate kao pTau-181. Reč je o biomarkeru koji se već dugo dovodi u vezu sa neurodegenerativnim bolestima, uključujući Alchajmerovu bolest.
U proseku, koncentracija ovog proteina u krvnoj plazmi bila je za 59 odsto viša u odnosu na vrednosti zabeležene pre infekcije.
Važan detalj je i poređenje sa kontrolnom grupom. Kod ljudi koji nisu imali dugotrajni COVID-19 ili nisu razvili neurološke simptome, ovakav porast pTau-181 nije registrovan. Drugim rečima, razlika se pojavljuje upravo tamo gde se simptomi zadržavaju i mesecima nakon infekcije.
Posebno upadljiv nalaz odnosi se na pacijente kod kojih su tegobe trajale duže od godinu i po dana. U toj grupi porast nivoa tau-proteina bio je najizraženiji, što dodatno pojačava pitanje da li COVID-19 može da ostavi dugoročan pečat na moždane funkcije.
Ipak, autori studije su oprezni u tumačenju: ovi rezultati ne znače da će kod obolelih nužno doći do razvoja Alchajmerove bolesti.
Umesto toga, podaci ukazuju na mogućnost trajnih promena u radu mozga nakon infekcije. Da li su te promene prolazne ili predstavljaju rani signal kasnijeg kognitivnog pada, zasad nije jasno.
Upravo zbog toga istraživači naglašavaju potrebu za dodatnim praćenjem pacijenata, kao i za detaljnim neurovizuelizacionim ispitivanjima koja bi mogla da rasvetle vezu između povišenog tau-proteina i budućeg rizika po kognitivno zdravlje.
Ova studija se uklapa u širi kontekst ranijih istraživanja koja su već ukazivala na to da infekcije mogu imati dugoročne posledice po mozak. U prethodnim radovima pominjani su mehanizmi poput prodora bakterija kroz olfaktorni nerv, što može dovesti do patoloških promena tipičnih za neurodegenerativne procese.
Za sada, odgovori su delimični i ostavljaju više pitanja nego što daju konačne zaključke. Ono što se, međutim, sve jasnije nazire jeste da dugotrajni COVID-19 nije samo produženi oporavak, već stanje koje zahteva ozbiljno i dugoročno praćenje. Gde ta linija vodi – ka privremenim poremećajima ili ka nečemu trajnijem – ostaje tema za naredne godine istraživanja.
