Projekat izolacije Rusije već je potpuno mrtav i biće sahranjen, smatra poljski novinar Konrad Renkas, koji na portalu „Salon 24“ tvrdi da Nemačka i Francuska, kao i SAD, pregovarajući s Putinom samo u svoje ime, žrtvuju zapadnu solidarnost.
„Francuska je ušla u igru. Predsednik Emanuel Makron, iako je prinuđen da spasava ostatke svoje slabe podrške u Francuskoj, nastavlja da se pozicionira kao lider nove Evrope. Francuski lider sve aktivnije promoviše svoju viziju ’nove arhitekture poverenja i bezbednosti‘, koja uključuje i pitanje rešavanja odnosa s Rusijom“, navodi Renkas.
Prema njegovim rečima, u toj „arhitekturi“ novog međunarodnog sistema u okviru Evropske unije nesumnjivo treba da bude sačuvano mesto za Rusku Federaciju.
„A Berlin, iako se distancirao od te ideje, učinio je to pre svega kako ne bi izgubio vrednu ’zlatnu kartu‘ za ekskluzivne odnose s Moskvom“, piše poljski novinar.
Autor skreće pažnju na to da će se, ako se tome doda politika flertovanja Vašingtona s Moskvom, ispostaviti da je najvažnije pitanje ne samo ove decenije, nego i narednih dekada — ko će pobediti u svetskoj trci ka Moskvi i zbog čega će pobednik biti Vladimir Putin.
[adsenseyu1]
A izgubiće one zemlje koje nisu primetile geopolitičke promene na Zapadu — kako u SAD, tako i u Evropi, navodi autor.
Danas je očigledno to da globalnu igru za ustrojstvo postjednopolarnog sveta dobija Rusija, jer njena vizija podrazumeva balans snaga u kojem nezavisne, subregionalne države bez strateških interesa rešavaju probleme na osnovu racionalnih kompromisa, piše Renkas.
„Ta vizija postaje potpuno primenjiva na savremene međunarodne odnose. Jasno je da bi sadašnji globalni monopolisti, odnosno SAD i njihovi podizvođači radova, pre svega iz Evropske unije, više voleli alternativno rešenje, odnosno svojevrsni ’koncert država‘ iz 19. veka ili politiku ravnoteže Henrija Kisindžera, ali ograničenu samo na izabrane subjekte“, navodi autor.
[adsenseyu4]
Potpuno je očigledno i to da će, u skladu s američkom koncepcijom, lideri prvog reda poput Vladimira Putina i Donalda Trampa odlučivati o svetskim pitanjima, obraćajući se, možda, ponekad s konkretnim pitanjima Velikoj Britaniji, Evropskoj uniji i, možda, pojedinim sitnim igračima, tvrdi Renkas.
Prema mišljenju autora, primer takvog sistema je rešenje kurdskog problema na severu Sirije.
„I to je veoma jasna lekcija za stari svet koji, na kraju krajeva, teži geopolitičkoj ulozi u novom, višepolarnom globalnom sistemu“, naglašava poljski novinar.
